Transparentnost (68)

Nakon što je Slobodan Šukić, radnik JP "Novi dom" iz Vranja, dao intervju portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) – u kome govori o tome kako direktor Goran Petrović nije želeo da sagleda njegovo loše zdravstveno stanje pri odluci da mu promeni radno mesto, o tome da prvi čovek firme prvi ne poštuje epidemiološke mere u borbi protiv koronavirusa, kao i o malverzacijama i kršenju zakona rukovodećeg kadra – radnici ovog javnog preduzeća su se, kako kaže, "ohrabrili i ujedinili", jer su mnogi saglasni sa tvrdnjama koje je Šukić izneo na uvid javnosti, ali se "plaše da išta govore jer su zastrašeni i ucenjeni". Prema Šukićevim rečima, njegove kolege su, pre svega, "uslovljeni otkazima", a takođe su i žrtve "bahatog ponašanja i verbalnih napada direktora Petrovića".
Šukić, sa druge strane, kaže da se "ne boji direktora Petrovića" jer ga "dobro poznaje", kao i da neće stati u želji da se o stanju u "Novom domu" sazna "prava istina".
"Nakon prvog intervjua koji je objavljen na vašem portalu, neke kolege iz firme su mi pružile podršku. Mislim da se Petrović pokajao zbog te svoje odluke a nakon ovog vašeg intervjua. On je tvrdoglav. Možda je očekivao da mu napišem neki dopis, da ga molim. Nije očekivao da ću javno da pričam o onome što se dešava u 'Novom domu', svemu što je bilo godinama zaključano. To je bio šok za njega i definitivno mu nije svejedno. A ono što ga ubija je neizvesnost, jer zna da neću da stanem", rekao je Šukić.
 
On je dodao da je u petak, 4. aprila, obavio kontrolni pregled zdravstvenog stanja vena nogu, te da je u izveštaju koji je potpisala doktorka Tamara Tasić navedeno da su vene "i dalje bolne na dodir", da su "otoci prisutni, naročio posle dužeg sedenja ili stajanja". Preporuka lekara je i "mirovanje", kao i da Šukić "uradi kolor-dopler krvnih sudova donjih ekstremiteta", a potreban je i "pregled vaskularnog hirurga".
 
KTJS: Premda su opet počeli da vas špricaju injekcijama fraksaparina, da li to znači da vam se stanje pogoršalo i da postoji opasnost od nastanka tromba?
SLOBODAN ŠUKIĆ: Trenutno se dobro osećam, ali može da mi se svakog časa pogorša stanje. Pretpostavljam da će mi do 8. aprila produžiti bolovanje, tad imam zakazan kolor-dopler. Ako ima začepljenje vena ili neko pogoršanje, i ako se ne smiri ova upala, svakako idem "pod nož". Videće se u kakvom je stanju kompletan krvni sistem. Dobro sam, ali dok sam jednom prilikom čekao u redu za špricanje i u prodavnici, malo me "cimnu" leva noga, a to ne bi smelo da se dešava posle ovoliko injekcija koje sam primio. Grči mi se vena, to su ogromni bolovi koji traju sve dok se vena ne opusti, a to znači da postoji jaka upala. Grčenje može da bude znak da je začepljen krvni sud i da se usled posledica tog tromba krv zgrušava. Osećam grčeve  kad duže sedim ili stojim. Ja bih voleo da mogu da prekinem bolovanje, ali mi je doktor rekao da moram da budem strpljiv. Fraksaparin primam od 12. marta dva puta dnevno. Prvi put u životu ne mogu da obujem čarapu za venu, jer su se zbog upale proširile noge. Ako mi čarapa preseče venu, presekla bi mi krvotok, pa automatski dobijam upalu što bi mi stvorilo veliki problem.

Koji su vaši idući koraci, da li planirate da vi inicirate razgovor sa direktorom Petrovićem, kako biste razgovarali o vašoj poziciji i radnom mestu? Da li ste nekim povodom išli u firmu posle prvog intervjua portalu KTJS?
Hoću da podnesem tužbu za mobing, jer u "Novom domu" postoji mobing, direktor često viče na radnike, preti i ucenjuje. Želim da sud eventualno donese neku privremenu meru, ukoliko za to postoji zakonski osnov, da obavljam posao koji sam obavljao – na radnom mestu inkasanta – dok ne dođe izveštaj Komisije za ocenu radne sposobnosti. Moj advokat će obavestiti direktora da će, ukoliko se ne predomisli i ne vrati me na staro radno mesto, snositi krivičnu odgovornost ukoliko mi se pogorša zdravstveno stanje. Ja sam od 12. marta na bolovanju. Direktor je u toku te nedelje predao zahtev za proveru mog bolovanja, da se podvrgnem radu pomenute Komisije za ocenu radne sposobnosti. Ja to ne osporavam, to je njegovo pravo. On je meni samo učinio uslugu jer sam ja svakako mislio da platim tu komisiju; sad će firma. Zahvaljujem mu se na tome. Kad god primim injekciju fraksaparina, ja se potpišem da li sam primio celu terapiju. Ubih se od potpisivanja. To zapravo znači provera bolovanja, da se pregledaju potpisi.
 
Kad se može očekivati da Komisija proveri vaše bolovanje i odluči da li je sve u redu,odnosno da li vi zaista imate problem koji vas onemogućava da na poslu pružite maksimum?
Mislim da ta ocena radne sposobnosti ide veoma sporo, pitao sam lekara. Koliko sam razumeo, za tu priliku dolaze ljudi sa strane, a sad je doba korone, lekari se ređe sastaju, a i dugo se čeka na njihovo mišljenje. To verovatno neće biti brzo. A ja sam, naravno, saglasan da idem na proveru bolovanja. Time se samo potvrđuje da je direktor hteo da me diskredituje, ja ne znam da je još nekome proveravao bolovanje. Bile su kolege iz firme kod koleginice Olgice Mihajlović kući, kao što bi sada mogli da dođu kod mene kući. To je u radu. Ovo u mom slučaju je, međutim, zvaničan dopis, a ne znam da je ikad slično urađeno u prošlosti. Jedno zapažanje: ja sam tri godine čistio firmu, čistio sam arhivu uz pomoć koleginice i kolege koje ne bih da imenujem. Zašto direktor Petrović tad nije podneo zahtev za proveru moje radne sposobnosti? Tad je očito bilo sve okej, a sad nije. Čistio sam firmu, mogu da posvedoče svi zaposleni, a nisam tražio ni dinar. Svojevoljno, zato što imam dosta vremena kad odnesem sve račune, a ne volim, niti mogu da sedim u mestu, volim da sam u pokretu.
 
Vi ste čistili firmu, kako kažete. Da li to znači da nemate zaposlenu čistačicu? Kako se to odražavalo, posebno u periodu pandemije?
Odnedavno imamo čistačicu koja radi preko agencije. Njen princip rada je sledeći: radi ponedeljkom, sredom i petkom – jedne nedelje, a druge nedelje čisti utorkom i četvrtkom. Ima pet čišćenja za 15 dana, što bi se reklo da 10 puta mesečno čisti, dakle ima 10 radnih dana u mesecu. I ima platu oko 30.000 dinara; a provede sat ili dva dnevno u firmi. Mada, sumnjam da ona čisti i toliko. Čuo da je ona Petrovićeva rođaka. I nije Petrović meni učinio uslugu, kao što me je obavestio, rekavši "Šuki, ne moraš više da čistiš", nego je uhlebio svoju rođaku, ako mu je rođaka. Dakle, zaposlio je onog kog je želeo da zaposli.
 
Neko vreme niste imali čistačicu, kako kažete. Vi ste čistili, samoinicijativno. Rekli, ste, međutim, u pređašnjem razgovoru, da u firmi radi troje pravnika. Da li je, sa druge strane, troje pravnika neophodno za svakodnevno funkcionisanje JP "Novi dom"?
U firmi imamo tri pravnika, a sumnjam da nas zastupa i muž direktorove sestre, koji bi bio četvrti. Pa mi nismo holding kompanija, šta će nam toliki pravnici. U firmi rade: Aleksandra Mladenović, snaja direktora Petrovića, Vlada Stojanović koji je profesionalac u svakom smislu, poznaje zakon i dugo godina je u firmi, i Danijela Jaćimović, šef pravnog sektora, zadužena i za javne nabavke. Sasvim je dovoljno da radi samo Vlada Stojanović, na primer – pravi profesionalac, korektan radnik i poznaje zakone "u prste". Šta će nam tri ili čak četiri advokata? Imamo radnike koji ne rade ništa, imamo one koji svoje kolege "cinkare" direktoru, prenose mu sve što se dešava dole, s obzirom da je njegova kancelarija na gornjem spratu.

Čini se, dakle, da je više pravnika nego što to "Novom domu" neophodno. Setićemo se otpuštanja radnika ovog preduzeća od pre nekoliko godina i racionalizacije koju je tada sproveo menadžment firme, a neki od njih i dalje čekaju okončanje sudskog spora. Kako objašnjavate da je tada bilo otpuštanja desetak zaposlenih – skoro kompletne građanske operative – a da sada u firmi rade tri advokata?
Tih 13 radnika, ili koliko ih je već, koji su racionalizacijom ostali bez posla, svi oni su najureni bez ikakvog razloga, zato što mislim da je direktor Petrović otpre imao nekih problema sa njima. Jedan od kolega je dobio spor i firma je platila oko milion dinara odštete. I ovi ostali koji su ga tužili će da ga dobiju, jer su svi ti ljudi u pravu: Petrović ih je najurio iz ličnog hira, zbog ranijih sukoba, imao čovek merak na njih, što se kaže. Imaju svu moju podršku i želim im da istraju u toj borbi. On sve ljude koji imaju uslova da odu u penziju, a "malo im fali", hoće da najuri. Da bi radnike, svoje ljude, koji su na određeno, primio za stalno. A ti koji su na određeno su njemu bliski na neki način – snaja, recimo.
 
Hoćete da kažete da je cilj sistematizacije i otpuštanja radnika, dakle, da na ta mesta direktor Petrović dovede ljude koje želi, kao što je to, primera radi, bio slučaj sa Aleksandrom Mladenović, njegovom snahom?
Tako je. Koliko mi je poznato, naši radnici iz kotlarnice potpisuju aneks ugovora sa novim koeficijentima za povećanje plata koje je na snazi od marta, a pre toga njegova sistematizacija nije prihvaćena od strane lokalnog parlamenta i gradonačelnika. Kako onda oni mogu da potpisuju anekse ugovora po sistematizaciji po kojoj se povećava koeficijent, ako ta sistematizacija nije usvojena? Da mu je prošla sistematizacija, ove radnike koje želi da otera u penziju mogao bi da otera i da na njihovo mesto dovede "svoje" ljude. Nezvanično sam čuo da treba da otpusti pet ili sedam radnika. Hipotetički, ako imamo 20 radnika, a on tamo navede da treba da ih bude, recimo, 17, onda otpusti troje, naravno – one koji mu nisu simpatični iz nekog razloga. Sad ga kopka kako će ljudi da potpišu aneks ugovora koji je pravljen na osnovu te sistematizacije a po kojoj je predviđen određeni koeficijent za visinu plate, ako sistematizacija nije prošla.
 
Spomenuli ste radnike u kotlarnicama. Kakve oni uslove imaju za rad? Da li imaju svu neophodnu zaštitnu opremu za bezbedno rukovanje tim mašinama?
Sem što direktor Petrović apsolutno ne poštuje epidemiološke mere Kriznog štaba, čiji je i sam član, i izlaže zaposlene velikom riziku da se zaraze virusom – o čemu sam već govorio u prethodnom razgovoru za vaš portal – ne brine ni o bezbednosti radnika. Konkretan primer je moj kolega koji radi u jednoj od kotlarnica: mlad dečko, izuzetno vredan, zaposlen je po ugovoru o radu na određeno vreme, ali ne poseduje uverenje o stručnoj osposobljenosti rukovaoca toplovodnog kotla za centralno grejanje na čvrsto i tečno gorivo. Dakle, radi u, za njega i druge, nebezbednom okruženju i uslovima. Odskoro obavlja taj posao, nije ranije imao iskustvo sa radom u kotlarnici. I šta će se desiti pri nestručnom rukovanju ako kotao, daleko bilo, eksplodira i dođe do fatalnog ishoda? Tako direktor brine o svojim radnicima a pritom i ne poštuje zakon, jer je zakonom predviđeno da je za rad u kotlarnici obavezno imati gorenavedeno uverenje. Isti je slučaj u kotlarnici kod OŠ "Svetozar Marković", gde rade dvojica kolega koji nemaju uverenja. Ovim se ugrožavaju životi zaposlenih, pre svega u kotlarnici, ali i ljudi u njenoj blizini.
 
Kakav je odnos vaših kolega prema vama nakon što ste u javnost izneli informacije o dešavanjima u "Novom domu"? Spomenuli ste da ste dobili podršku nekih od njih.
Prvo što hoću da kažem je da direktor u firmi priča i preti da ću da dobijem otkaz jer blatim firmu. Ja ne blatim firmu, već samo ukazujem da lično on krši zakon i bahato se ponaša, a ova pretnja otkazom – kako meni, tako i drugim kolegama – je dokaz mojih tvrdnji. Ja svakako razumem kolege koje me ne podržavaju jer su u strahu. Direktor Petrović konstantno preti otkazima, a zabranio je i da se ide iz kancelarije u kancelariju. Ne mogu da se opravdam šta radim u tuđoj kancelariji, a ja došao službeno. Razumem kolege. Ja sam sâm, nemam porodicu, nemam roditelje, nisam oženjen i drznuo sam se da kažem istinu. Sve moje kolege imaju porodice i svi se plaše. Nisam ljut na njih, niti ih krivim, niti očekujem njihovu podršku, niti mešam bilo koga. Ovo je nešto lično, između mene i njega. Ja svakako neću odustati da se sazna prava istina o Goranu Petroviću i nepoštovanju zakona u "Novom domu". Direktora toliko dobro znam, znam ga kako diše, pa me zato i čudi da me je svesno prebacio na radno mesto šalterskog službenika za koje zna da mi ne odgovara i da ću zdravstveno da budem ugrožen. Meni je u opisu posla da mogu da radim na šalteru, to je u redu. Ali što baš ja? U radnom odnosu su i koleginice na određeno. Može da zaposli neku od njih. Ista je plata kao inkasantu, a svako može da radi taj posao. U istoriji "Novog doma" muško nije radilo na šalteru.

A da li je direktor Petrović na neki drugi način ograničio vašu komunikaciju s kolegama iz firme, pored uslovljavanja gubitkom posla?
Od kolege koji radi obračun plata sam 12. marta tražio da mi za januar, februar i mart overi isplatne listiće, potpisom i pečatom, jer sam imao sam nameru da tužim firmu zbog razlike u plati. Januara i februara je bila manja plata nego marta, kao što sam već rekao u prethodnom razgovoru. Nekim radnicima je neosnovano, mimo zakona, skinuta plata i smatram da je direktor prekršio zakon jer je iz osnovice izostavio republički prosek. Čitao sam ja i to proverio. Međutim, nešto kasnije me kolega zvao telefonom da me obavesti da je direktor ušao u njegovu kancelariju i rekao "da se Šukiću iz firme ništa ne dâ". Kasnije je kolega Petroviću rekao da sam tražio isplatne listiće, a ovaj mu odgovorio da napišem zahtev. Meni nije jasan taj postupak. Zakon nalaže da je firma dužna da zaposlenom, kad mu se uplati plata, dâ obračun, odnosno platni listić, pečatiran i potpisan, da zaposleni vidi šta mu je odbijeno od plate, da li postoji neka greška i tome slično. Tražio sam svoj isplatni listić, svoj i niti jednog drugog radnika. Svesno je direktor Petrović time prekršio zakon.
 
Pričali ste da je direktor Petrović zaključao sredstva za dezinfekciju i da se više u firmi ne meri temperatura zaposlenima svakog dana, kao što je neko vreme bila praksa. Kažete i da preti otkazima radnicima. Da li je Petrović preduzeo još neke korake, nakon prvog intervjua koji ste dali portalu KTJS?
Mere u borbi protiv epidemije se i dalje ne poštuju. Raspolažem informacijom da je posle intervjua direktor počeo da zaključava kancelariju u kojoj rade Danijela Jaćimović, Aleksandra Mladenović i Miljana Cvetković. Nikada ranije se ta kancelarija nije zaključavala. Danijela Jaćimović radi javne nabavke i, gle čuda, upravo se ta kancelarija zaključava. Takođe i kancelarija finansijskog direktora. Naređenje direktora Petrovića, očigledno, ali iz kog razloga? Nisam ja, gospodine Petroviću, nasilnik, da upadam u firmu i razbijam vrata da bih došao do javnih nabavki. Niti imam takvu nameru, niti imam ključ ulaznih vrata, niti sam ga ikada imao. Time što je Petrović naredio da se zaključavaju vrata kancelarije gde se nalazi kompletna dokumentacija javnih nabavki, pojačava se sumnja i potvrđuju svi moji navodi o malverzacijama. Nadležni organi će proveriti sve javne nabavke otkako je Petrović direktor. Već sam podneo prijavu. Pitam se kako dosad direktor nije odgovarao zbog krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja koju je dobio, a nije mi jasno ni kako i dalje ispunjava uslove da opet bude direktor. Poručio bih mu da u radno vreme ne završava svoje privatne posete i ne pije kafu sa prijateljima i prijateljicama, već da primi na razgovor stranke koje ga traže. A ne da ih sekretarica obaveštava da je na sastanku. Nadam se samo da posle ovog intervjua neće slomiti još neku čašu na kolegijumu, kao što se ranije dešavalo u trenucima besa.
 
Zbog čega ističete da je direktor Petrović počeo da zaključava kancelariju u kojoj se nalazi dokumentacija o javnim nabavkama? Ima li razloga da išta krije?
Pa, kako ne. Sve mu diraj, u javne nabavke mu ne diraj. Sumnjam u apsolutno sve javne nabavke od prvog dana od kada je Petrović postao direktor "Novog doma". Ne bih da otkrivam imena dobavljača jer je to poslovna tajna. Postoji osam predizolovanih cevi na trotoaru iza kompleksa zgrada Braće Bajić, prekoputa naše kotlarnice. Ja sam ih fotografisao i lično brojao, jer sam nosio račune ljudima koji žive u okolnim zgradama. Te cevi se nalaze na trotoaru iza štamparije, na delu ulice predviđenom za pešake. I to je zauzeće javne površine, a cevi tu leže duže od dva meseca. Prođu tim trotoarom roditelji s bebom u kolicima, pa zbog tih cevi moraju ulicom. Šta ako ih udari neko vozilo? Dalje, na poligonu za obuku vozača nalazi se, opet sam brojao, 168 cevi. To su izuzetno skupe cevi. I to je zauzeće javne površine. A sve one služe za širenje toplovodne mreže, konkretno za toplifikaciju Vranjske Banje. Sumnjam, ne mogu da tvrdim, da nije sprovedena javna nabavka po pitanju kupovine tih cevi. Masivne su, samim tim teško bi neko mogao da ih ukrade, ako bi želeo, ali nisu nikako obezbeđene I zaštićene od krađe, posebno ove iza zgrada Braća Bajić. Pitam se samo zbog čega su kupljene. Procenjujem njihovu vrednost na preko dva miliona dinara. Koja je logika da te cevi tu leže, a da se, mimo toga, nabavljaju dodatne za toplifikaciju Vranjske Banje? I sve to od iste firme. Zašto se te cevi koje bespomoćno leže ne iskoriste za Banju, a ne da se nabavljaju nove? Znači da direktor po svom nahođenju bira firme koje njemu odgovaraju.

Sumnjate da je Zakon o javnim nabavkama prekršen samo u slučaju tih cevi za toplifikaciju?
Konkretno, izražavam sumnju i u izbor firme za prevoz mazuta koja vrši tu uslugu tokom cele grejne sezone. Osim te firme, trebalo bi da nije angažovana nijedna druga. Međutim, ja sam video neku sasvim drugu firmu, a ne tu koju bi trebalo, i to mi daje za pravo da osnovano sumnjam da je prekršen zakon. Sumnjam da je direktor pustio određeni broj menica kao garanciju za prevoznika mazuta za 2022, i avansno platio mazut za sledeću godinu. Time je zloupotrebio službeni položaj jer, pod jedan, ne zna da li će uopšte biti direktor sledeće godine, uskoro će izbori. A pod dva, nije ni raspisan tender za nabavku mazuta u 2022. Takođe, sumnjam i da stanje u magacinu preduzeća ne odgovara stanju koje se vodi u papirima. Pričam o radijatorima. Kod moje koleginice pravnice, Danijele Jaćimović, stari radijatori zamenjeni su za nove, aluminijumske. Dakle, stari radijatori su radili bez problema, ali je umesto njih firma ipak kupila nove. A, Danijela radi svoj posao kako treba, žena se razume u pravo, tu nema spora. Mislim i da neki žitelji Vranjske Banje, od onih koji koriste usluge "Novog doma" i priključeni su na naš toplovod, ne plaćaju grejanje. Još jedna stvar: svaki put kad direktor ide u Banju da obilazi naše radnike, njegova snaja, Aleksandra Mladenović, ide s njim da poseti roditelje koji tamo žive. A kad se vraća za Vranje, vraća i nju u firmu. Po logici stvari, pošto ja živim na dva minuta od "Novog doma", trebalo bi da mi je dozvoljeno da, kad poželim, "skoknem" do kuće, popijem kafu i vratim se u firmu. Po čemu se ona razlikuje od ostalih radnika? Apsolutno ni po čemu, osim što je direktorova snaja. Posebna je stvar što Petrović veći deo radnog vremena provede u kancelariji gde su Miljana Cvetković, Danijela Jaćimović i njegova snaja, nego što boravi u svojoj.
 
Ima li istine u tome da je prilikom priključenja zgrade Načelstva na toplovodnu mrežu "Novog doma", jedan od radnika tako protumačio projekat da je uposlio kolege da kopaju pogrešnu stranu šetališta? Bilo je priča da se nekom od radnika potkrala ova neshvatljiva greška.
Od kako je došao na direktorsku funkciju u "Novom domu", Petrović nanosi štetu firmi. Jedan od dokaza je upravo taj koji ste pomenuli: mislim da je novembar 2020. u pitanju, radilo se priključenje zgrade Načelstva na našu toplovodnu mrežu. Stručnjak iz firme je uzeo projekat u ruke, rekavši radnicima da kopaju desnom trasom šetališta kako bi se u zemlju stavile cevi za toplifikaciju. Zlo je u tome što je čovek taj projekat, odnosno papir, okrenuo naopako, pa su ljudi kopali pogrešnu stranu. I tu je naneta ogromna šteta. Zna se koliko košta radni sat, puta broj radnika koji su radili... Svakako, skupa je ovo greška bila. Direktor je posle toga došao u firmu, iskalivši bes na tadašnjoj sekretarici Danijeli Stanković. Počeo je da viče u vezi neke kese koju sam, igrom slučaja, ja ostavio. Dakle, nije ona. Kesa je bila samo izgovor, pravi razlog je zapravo bio taj što je ovaj naš stručnjak okrenuo papir naopačke. Epilog svega je da je Danijelu Stanković poslao na godišnji odmor. Niti je ona poslala zahtev, niti je htela da ga koristi. Na osnovu čega je ona otišla na godišnji? To govori o bahatosti direktora.
 
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

 

utorak, 23 mart 2021 14:01

Pretnja u poklonu s crvenom mašnom

Nakon što je na portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) objavljen intervju sa Slobodanom Šukićem, zaposlenim u JP "Novi dom" u Vranju – u kome on na uvid javnosti iznosi čitav set informacija koje je okarakterisao kao "protivzakonite", ali i detalje o postupanju rukovodstva preduzeća prema njemu, pritom, kako je rekao, "ugrožavajući njegovo, ali i zdravlje ostalih članova kolektiva", pre svega (ne)poštovanjem epidemioloških mera u doba pandemije – direktor narečenog javnog preduzeća Goran Petrović dopisom se obratio redakciji portala KTJS, želeći da bude objavljen njegov demanti na ovaj tekst.

Portal KTJS je objavio dopis direktora "Novog doma", ali uz napomenu da je to čin dobre volje redakcije, a ne profesionalna ni moralna obaveza, premda dokument koji je gospodin Petrović uputio na dve imejl-adrese – našeg portala, kao i novinara Dušana Pešića – po odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 - autentično tumačenje), na koji se gospodin Petrović poziva, nije demanti, kako on u dopisu tvrdi (vidi okvir).

 

Redakcija portala KTJS ovim putem želi da gospodinu Petroviću, "kao čitaocu, ali ne i kao stručnjaku za novinarstvo", objasni zbog čega dokument, na kome je štambilj firme i njegov potpis a koji je prosledio redakciji, nije demanti (link: http://ktjs.rs/teme/transparentnost/115-odgovor-gorana-petrovica-direktora-jp-novi-dom-na-tekst-slobodan-sukic-radnik-novog-doma-direktor-mi-je-ugrozio-zdravlje).
Pođimo, najpre, od etimološkog porekla pojma: u "Leksikonu stranih reči i izraza" iz 1980, autora Milana Vujaklije, piše da je "demanti" reč preuzeta iz francuskog jezika, a prevodi se kao "opovrgavanje, odricanje, poricanje, ispravljanje neke neistine ili netačnosti". Gospodin Petrović, međutim, ni u jednom delu svog dopisa ništa od onoga što je Slobodan Šukić izgovorio a novinar preneo u autorskom tekstu (link: http://ktjs.rs/teme/transparentnost/114-slobodan-sukic-radnik-novog-doma-direktor-mi-je-ugrozio-zdravlje), nije opovrgnuo, porekao, niti ukazao da je bilo šta od izrečenog neistina, odnosno laž.
Gospodin Petrović ništa konkretno i precizno ne demantuje, već komentariše, omalovažava i vređa novinara Pešića i medijsku kuću u kojoj je zaposlen. Primera radi, on u dopisu ne kaže "nije tačna tvrdnja da sam zaključao sredstva za dezinfekciju i zaštitu zaposlenih, alkohol i maske", niti, pak, "netačno je da sam bespravno raspoređivao zaposlene, kako tvrdi vaš sagovornik". Direktor "Novog doma", dakle, nije napisao ništa slično ovome, čime bi doveo u pitanje istinitost informacija koje je Šukić izneo.
 
 DOPIS NIJE DEMANTI, NE MORA SE OBJAVITI
 
Direktor JP "Novi dom" Goran Petrović niti osporava istinitost informacija koje je javnosti dao na uvid radnik preduzeća Slobodan Šukić, niti dematuje bilo šta – već samo iznosi mišljenje, komentariše i vređa, pokušavajući da diskredituje novinara Dušana Pešića i redakciju portala KTJS, koristeći pritom preteći ton.
 
Stoga njegov odgovor nije demanti, samim tim portal KTJS nije bio u obavezi da ga objavi.
 
Po slovu Zakona o javnom informisanju i medijima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 - autentično tumačenje) – na koji se direktor JP "Novi dom" poziva pri odgovoru novinaru portala KTJS, kao reakcija na intervju objavljen na ovom portalu –  a shodno članu 98, navodi se da se odgovor ne mora objaviti ako "...odgovor ne sadrži tvrdnju o činjenicama, već mišljenje", niti "ako se odgovorom ne osporava istinitost, potpunost ili tačnost prenosa informacija...".
 
"VIŠE NIKADA, ALI NIKADA…"
Gospodin Petrović dalje navodi da su se portal KTJS i novinar Pešić, autor kobnog intervjua, "osmelili da ispisuju nove stranice besčašća ne samo vranjskog novinarstva".
Redakcija portala KTJS, sa druge strane, smatra da čovek koji je promenio toliki broj političkih partija – cinici bi upotrebili termin "preletanje iz stranke u stranku", mi nećemo – svesno se i promišljeno priklanjajući svakoj od vladajućih garnitura, odnosno onima koje su politički moćne u datom trenutku, nema kredibilitet i integritet da govori o nečijem poštenju, beščašću, pa i etičkom kodeksu bilo koje vrste.
Pritom je tu promenu političkih opcija – cinici bi upotrebili termin "preletanje iz stranke u stranku", mi nećemo – izvodio sa takvom nonšalantnošću i elegancijom da mu mnogi, veruje se, nisu čak ni zamerili. Kao da mu je to urođena sposobnost. Gospodin Petrović je za, okvirno, dve decenije dugo političko delovanje promenio četiri stranke: SPS, G17 plus, DS i SNS, "vođen ne ideologijom, već opsesijom da bude direktor po svaku cenu", kako je primetio i svojevremeno zabeležio Slavomir Kostić, novinar iz Vranja. Kolega Kostić je pisao o liku i delu Gorana Petrovića, u tekstu pod nazivom "Direktor u horoskopu", objavljenom u nedeljniku "Vranjske", 20. aprila 2017. A da li je članstvo u četiri političke partije mnogo ili malo za života, procenite sami, kako je mera za količinu i vreme subjektivna kategorija.
Ono što redakcija portala KTJS želi da podvuče, jeste da navode o beščašću, koje je na račun našeg portala izrekao gospodin Petrović, zasigurno nećemo smatrati relevantnim. Pre svega jer smo mišljenja da takve reči – koje se mogu podvesti pod popularan izraz "targetiranje" – ne priliče rukovodiocu javnog preduzeća; pored već pomenute, gotovo kameleonske, sposobnosti promene političkih ideologija, samim tim i životnih stavova i vrednosti – za koju bi cinici upotrebili termin "preletanje iz stranke u stranku", mi nećemo.
Gospodin Petrović nastavlja sa agresivnim pristupom, želeći da novinaru Pešiću i urednici portala KTJS, kako kaže, "održi mali čas novinarstva u samo tri tačke".
Ono što se da primetiti jeste da svaka od pomenute "tri tačke" počinje latentnom pretnjom. Jer, ako rečenicu započnete sa "VIŠE NIKADA, ALI NIKADA…", pritom koristeći sva velika slova, kao da vičete (i/ili pretite), ono što strana kojoj se obraćate može da pomisli i oseti je upravo to – pretnja, vika i verbalni napad, samo sve to lepo upakovano u poklon s crvenom mašnom i (ne)vešto prikriveno. Pretnja bi svima bila prva asocijacija i razlog za brigu.
Redakcija portala KTJS ovim putem želi da gospodinu Petroviću, "kao čitaocu, ali ne i kao stručnjaku za novinarstvo", objasni da se pisanje velikim slovima u obraćanju bilo kog tipa smatra neprijatnim, nepristojnim, agresivnim i pretećim jezikom koji se, između ostalog, koristi i u svrhu zastrašivanja. Pored, recimo, namere da se nešto naglasi, a mislimo da to ovde nije slučaj.
Budući da gospodin Petrović viče na novinara u dopisu čiji je potpisnik, može se reći da time potvrđuje neke od tvrdnji gospodina Šukića iz intervjua, a u kontekstu "bahatog" obraćanja direktora Petrovića podređenima u firmi na čijem je čelu, kako je Šukić objasnio.
Redakcija portala KTJS – pored opravdanog razloga za dilemu u interpretaciji značenja Petrovićevih reči "VIŠE NIKADA, ALI NIKADA…", i šta je njima želeo da poruči novinaru Pešiću – ovim putem želi da direktoru "Novog doma", "kao čitaocu, ali ne i kao stručnjaku za novinarstvo", objasni da tekst "Slobodan Šukić, radnik 'Novog doma': Direktor mi je ugrozio zdravlje", koji je predmet njegovog reagovanja, nije članak, već intervju.
 
"MORANJE"
S tim u vezi, novinar Pešić nije bio u obavezi – preciznije: nije ni trebalo – da u tekstu  ima i "izjavu druge strane": niti da zove direktora Petrovića, niti nekog od njegovih pretpostavljenih rukovodilaca, na šta se poziva direktor vranjskog javnog preduzeća. Dakle, intervju je informativan novinarski žanr u kome postoji samo jedan sagovornik. Osim u slučaju kolektivnog intervjua, koji je izuzetno retka pojava.
Redakcija portala KTJS ovim putem želi da gospodinu Petroviću, "kao čitaocu, ali ne i kao stručnjaku za novinarstvo", detaljnije približi svoje shvatanje teme o kojoj Petrović, rekli bismo, ne zna dovoljno, uzimajući kao eklatantan primer – iako je takvih primera bezbroj – tekst objavljen u nedeljniku NIN, 20. juna 2019, tačnije broju 3573.
U pitanju je intervju Rodoljuba Milovića, nekadašnjeg načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP), koji u tekstu "Politizacija policije vodi u njenu kriminalizaciju" govori o sprezi kriminala i policije, o njihovoj saradnji suprotnoj zakonu, pritom povezujući "neka lica sa nekim prostorima, neka lica s nekim predmetima i neka lica s drugim licima koja su bila umešana u takva dela", kako je pesnički slikovito, nekom prilikom, objasnio Nebojša Stefanović, tadašnji ministar unutrašnjih poslova a sada odbrane.
Milović u ovom razgovoru objavljenom u NIN-u – autora Vuka Z. Cvijića i Stevana Dojčinovića – spominje ministra zdravlja Zlatibora Lončara, predsednika Aleksandra Vučića, bivšu državnu sekretarku u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijanu Hrkalović, predsednika SRS Vojislava Šešelja, Šarićevu kriminalnu grupu, kao I druge ljude.
Da poentiramo: bivši načelnik UKP je u razgovoru spomenuo veliki broj ljudi, u ovom slučaju najviše državne funkcionere (neki su u međuvremenu postali "bivši", poput Dijane Hrkalović), ali nikoga od tih ljudi koje je Rodoljub Milović pomenuo, novinari Cvijić i Dojčinović nisu posle toga "morali da zovu" kako bi "čitaoci u tekstu imali stav i druge strane". Vratimo li se na lokalne prilike – upravo to je novinaru Pešiću spočitao gospodin Petrović.
Uzimajući u obzir prethodno napisano, mišljenja smo da novinar Pešić ništa nije "morao". Opet, cinici bi rekli da se u životu mora samo umreti i otići u toalet, mi nećemo.
 
ŠAMARANJE
Gospodin Petrović se, potom, u dopisu čudi da je autor intervjua "postupio ovako uličarski rekla-kazala, sem ako nije pobegao sa časa novinarstva kada se o tome predavalo na fakultetu".
Stava smo da nema ničeg "uličarskog" u prenošenju reči sagovornika našeg portala, čoveka koji je samo rekao svoje mišljenje – nešto što se, očito, gospodinu Petroviću nije dopalo jer je, možda, prepoznao neke od tih navoda kao istinite.
Ovom prilikom želimo da se poslužimo definicijom nepoznatog autora, koji intervju karakteriše kao "razgovor radi objavljivanja u medijima i izveštaj o tom razgovoru u kome novinar saznaje novosti značajne za javnost". Nesporno je da je Slobodan Šukić, zaposlen u JP "Novi dom", izrekao novosti i informacije koje su od javnog interesa. Da li su te njegove reči istinite ili ne, time bi – u uređenim državama – trebalo da se bave nadležne instance: policija, sud, tužilaštvo ili ministarstvo.
Opet, redakcija portala KTJS ovim putem želi da gospodinu Petroviću, "kao čitaocu, ali ne i kao stručnjaku za novinarstvo", objasni da nismo morali da "pribavimo zdravstvenu dokumentaciju ili izjavu lekara o stanju noge gospodina Šukića". Ponovićemo – intervju nije klasičan istraživački tekst, nije članak, niti kakav drugi analitički tekst.
Gospodin Petrović, zatim, implicira da novinar Pešić nije pribavio zdravstvenu dokumentaciju, ali se pitamo s kojom sigurnošću on to može da tvrdi. Odnosno, kako zna da mi, tačnije novinar, nismo došli do nekog dokumenta?
Na Petrovićeve reči iz dopisa, da ga je novinar Pešić "olako išamarao", valjda Šukićevim navodima u tekstu, ne želimo da uzvratimo bilo kakvim terminom iz domena "uličarskog" obraćanja, kako je on to okarakterisao. Baš naprotiv, čini nam se da je termin "išamarati" koji je direktor Petrović upotrebio, upravo takav – "uličarski", te potpuno neprimeren rukovodećoj funkciji koju obavlja. Neophodno je i da direktor "Novog doma" razume da ga nije "išamarao" novinar Pešić, već da je Slobodan Šukić, radnik firme, izneo niz primedbi na rad direktora i, kako je rekao, "nepravilnosti i kršenja zakona".
Pored toga što je izrazio sumnju u verodostojnost fotografije koja je potkrepila intervju – na kojoj se vidi u kakvom su stanju noge gospodina Šukića, s obzirom da ima velikih zdravstvenih problema sa proširenim venama – gospodin Petrović, čini se, smatra da samo doktor ili student medicine može fotografisati nečije noge i time ukazati na zdravstveni problem koji je evidentan.
"Isto onako kako me je mladi Pešić olako išamarao, ja isto tako mogu da sumnjam u verodostojnost objavljene fotografije, sem ako Pešić, pored novinarstva, nije završio i medicinu. Ako jeste, ja mu se izvinjavam na uvredi", naveo je Goran Petrović u dopisu.
 
On je, takođe, priznao da je to što je izrekao na račun novinara – uvreda, iako nije imao uvid u podatke koje poteže kao argument.
Na kraju obraćanja redakciji portala KTJS, a pre svega novinaru Dušanu Pešiću, gospodin Petrović je pribegao najprizemnijem obliku verbalnog napada, nepotrebno koristeći obračun s novinarom koji je podigao na viši, lični nivo, spominjanjem počivšeg dede Dušana Pešića, nekada priznatog novinara Miodraga Pešića. Redakcija se pita da li je i ovaj detalj trebalo da znači da gospodin Petrović "zna" ko je Dušan Pešić, pa nismo sigurni da li da i ovo protumačimo kao čin agresije ili pretnje.
 
APEL
Smatramo da je ovakav preteći ton u pisanom obraćanju neprimeren bilo kom predstavniku javnog ili političkog života, kao i da je to udar na novinara Pešića ad hominem.
Redakcija portala KTJS ovim putem želi da gospodinu Petroviću, kao direktoru javnog preduzeća, predloži da bi bilo produktivnije i, za sve zaposlene u njemu, isplativije da, umesto što – prema svedočenju Slobodana Šukića – loše stanje u firmi koristi za lični obračun s novinarom, sedne i porazgovara sa svojim zaposlenima. Treba da sebi postavi pitanje zbog čega je neko od njegovih zaposlenih uopšte javno istupio, izneo određene primedbe i ukazao na nepravilnosti u radu "Novog doma", i da li u tome ima istine, i koliko.
To je ono što bi trebalo da brine gospodina Petrovića, pa, ovim putem, redakcija portala KTJS apeluje da on, kao čovek na odgovornoj funkciji, analizira postojeće stanje, uzme u razmatranje sve faktore, identifikuje probleme u finkcionisanju firme i potencijalno narušene međuljudske odnose. I da postojeće problem, ako ih ima, reši, shodno položaju. Kako je i Slobodan Šukić primetio, niko Gorana Petrovića ne plaća da se "u odelu slika na seminarima", već da rešava probleme.
Da zaključimo: redakcija portala KTJS savetuje direktora JP "Novi dom" da se u komunikaciji sa novinarima i medijima, ali i zaposlenima u firmi, ubuduće ne koristiti pretnjama i uvredama, pri pokušaju da diksredituje sve one koji govore ono što ne prija njegovom uhu. Ovakav javni istup gospodina Petrovića članove redakcije neće zastrašiti, ni pokolebati u daljem radu.
Redakcija portala KTJS obaveštava javnost da se više neće obraćati ovim povodom.
 
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

Na tekst "Slobodan Šukić, radnik 'Novog doma': Direktor mi je ugrozio zdravlje'", objavljenom 17. marta na portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (link: http://ktjs.rs/teme/transparentnost/114-slobodan-sukic-radnik-novog-doma-direktor-mi-je-ugrozio-zdravlje), redakciji portala KTJS stigao je odgovor Gorana Petrovića, direktora JP "Novi dom" u Vranju, koji prenosimo u celosti:
 
"Poštovani.
 
Molim vas da shodno odredbama Zakona o javnom informisanju u naredna 24 sata objavite moj demanti na tekst: Slobodan Šukić, radnik „Novog doma“: direktor mi je ugrozio zdravlje“, autora Dušana Pešića, koji je objavljen na portalu KTJS iz Vranja, 17. marta 2021. godine.
 
 
NASLOV
 
Portal KTJS i mladi novinar Dušan Pešić, osmelili su se da ispisuju nove stranice besčašća ne samo vranjskog novinarstva. Ovaj portal i ovaj novinar uspeli su da na jednostavan način pokažu mladim kolegama put kojim sutra u novinarstvu ne smeju da idu. Ovaj, članak bi morao da uđe u antologiju sličnih koja bi mogla da se zove „Kako novinari ne smeju da pišu“.
 
Neka mi zato kao čitaocu, ali ne i kao stručnjaku za novinarstvo, bude dozvoljeno da autoru teksta Dušanu Pešiću i njegovom uredniku Ivani Stošić. održim mali čas novinarstva u samo tri tačke:
 
VIŠE NIKADA, ALI NIKADA, ne dozvolite sebi da pišete i objavljujete članke za portal, a da niste čuli sve strane uključene u problem. Ovoga puta Pešić je morao da čuje mene ili pretpostavljenog rukovodioca, kako bi čitaoci u tekstu imali stav i druge strane. Čudi me da je autor teksta postupio ovako uličarski rekla-kazala, sem ako nije pobegao sa časa novinarstva kada se o tome predavalo na fakultetu.
 
VIŠE NIKADA, ALI NIKADA, ne dozvolite sebi da pišete i objavljujete članke za portal, a da svoje stavove niste potkrepili dokazima – ovoga puta ste morali da pribavite zdravstvena dokumentacije ili izjava lekara o stanju noge gospodina Šukića. Isto onako kako me je mladi Pešić olako išamarao, ja isto tako mogu da sumnjam u verodostojnost objavljene fotografije, sem ako Pešić, pored novinarstva, nije završio i medicinu. Ako jeste, ja mu se izvinjavam na uvredi.
 
VIŠE NIKADA, ALI NIKADA, ne dozvolite sebi da pišete i objavljujete članke za portal, a da ne razmislite šta bi o tome što ste napisali, rekao Pešićev deda, pokojni Mile Pešić, doajen vranjskog novinarstva. Kako ste se ovoga puta ogrešili o novinarsku etiku, o čast i ugled Mila Pešića, ostaje vam da se stidite i da naučite kolika je težina javno izgovorene reči.
 
Za kraj, naravno ne bežim od činjenice da se o ovoj temi, nekom sledećom prilikom, piše objektivno i profesionalno.
 
 
U Vranju,                                                                                          
  1. 03. 2021.
 
Goran Petrović,                                                                                          
direktor"
 
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.
 


Slobodan Šukić (45), zaposlen u JP "Novi dom" u Vranju, donedavno na poziciji inkasanta, kaže za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) da mu je direktor ovog preduzeća, Goran Petrović, premeštajem na radno mesto šalterskog službenika "ugrozio zdravlje". Kako je istakao, Petrović zna da on ima problem proširenih vena i da mu sedeći položaj smeta, ali mu je, uprkos tome, promenio radno mesto.

 

On je istakao da od svojih srednjoškolskih dana ima ovaj zdravstveni problem – nasleđen, kako mu je otac preminuo u 52. godini od izliva krvi u mozak usled nastanka tromba – i da bi njegove vene "uništilo" ako bi bio primoran da "osam sati bude vezan za šalter".

"Stanje mi se pogoršalo. Mogu na poslu da izguram dan ili dva. Ali trećeg ili petog dana može da mi se pojavi upala koja bi prouzrokovala tromb. Noge mi nisu nikad bile ovakve, ne mogu da obujem čarape. Moj pokojni otac je umro tako što mu se otkačio tromb", rekao je Šukić za portal KTJS.

 

Šukić, koji je u "Novom domu" bezmalo devet godina a kao inkasant duže od četiri, kaže da ne beži od posla i da bi mu, po logici stvari, više odgovaralo da radi kao šalterski službenik, nego da kao inkasant raznosi poštu, i po hladnom i po toplom vremenu.

"Međutim, meni sedeći položaj smeta jer se krv sliva u noge, a ja imam problem od svoje šesnaeste. To sedenje će mi ubiti vene, više puta sam bio na bolovanju. Terapija, pa injekcije, opasno je", zabrinut je Šukić za svoje zdravlje.

 

Rekao je da razume da neko mora da radi na šalteru, ali je suština u tome da mu dugo sedenje ne prija. Dodao je da bi mu plata bila identična kao ona koju je zarađivao kao inkasant, želeći tako da otkloni potencijalne sumnje da "beži" od šaltera zbog manje zarade.

KTJS: Kakvo je trenutno zdravstveno stanje vaših nogu?

SLOBODAN ŠUKIĆ: Situacija nije sjajna, jer je nakon pregleda koji je obavljen u Službi za transfuziologiju pri Zdravstvenom centru u Vranju, utvrđeno da postoji jaka upala. Od ponedeljka, 15. marta, sam na bolovanju bar desetak dana. Obavezna je i terapija, špricam se dvaput dnevno, a potrebno je i da uradim kolor-dopler krvnih sudova, da se vidi da li postoji neki tromb. Koliko ću biti na bolovanju zavisi od rezultata krvi. Ako je stanje loše, biće gusto. Pre godinu dana primao sam i 30-40 injekcija fraksaparina za mesec dana. Daju se u stomak, sa ciljem da spreče upalu, razrede krv i rašire krvne sudove. Moguće je da mi ih opet prepišu. Posle sam bio konstantno na lekovima.

 

Iako ste trenutno na bolovanju, da li ste, uzimajući u obzir da vam se pogoršalo stanje vena na nogama, u stanju da radite svoj posao, sa osmočasovnim radnim vremenom i u punom kapacitetu – kao šalterski službenik, ali i, pre toga, kao inkasant?

Ne osećam se nesposobnim da radim svoj posao. Situacija nije katastrofalna, ali može da se pogorša. Ne pravim ja od sebe invalida, ali mislim da me je Petrović sklonio na šalter namenski. Direktor zna da imam problem sa venama; pokazao sam mu na šta liče moje noge, a takođe zna i da sam bio na antikoagulantnoj terapiji. Mislim da me je premestio na drugo radno mesto zato što sam jedini u firmi koji ne ćuti kad vidi neke nepravilnosti i kršenja zakona; niti se plašim njega, niti mu se dodvoravam. Kažem uvek šta mislim i čini mi se da ga to iritira. Ne bežim ni od čega, niti se plašim ikoga. Nikad u životu nikome nisam radio iza leđa. I njemu sam rekao sve što sam imao. I on to zna. Možda je poenta i u tome što mene ne može da kontroliše. On je čovek koji se hrani strahom zaposlenih. Voli da viče na ljude i veoma je glasan u tim situacijama. Nekoliko puta sam bio prisutan kad je vikao na finansijskog direktora, Aleksandru Stojanović.

 

O kojim nepravilnostima govorite?

Prvo i osnovno: ajde što mene ugrožava, ali – još bitnije po ceo kolektiv – Petrović direktno ugrožava zdravlje svih zaposlenih jer se prvi ne pridržava epidemioloških mera, a treba da bude model ponašanja i primer svima u firmi. Da ironija bude veća, čovek je član lokalnog Kriznog štaba. Valjda nama, radnicima, treba da bude lakše jer, eto, imamo svog predstavnika u ovom telu preko koga bismo mogli da dobijamo sve bitne informacije o virusu, iz prve ruke.

 

Kako, onda, izgleda realnost, odnosno kako protiču radni dani u vašem preduzeću, u smislu poštovanja mera i prevencije od virusa?

Od kako je počela pandemija, ja sam samoinicijativno stajao pored vrata sa maskom i prskao ljude alkoholom, istovremeno jurivši Petrovića da kupi sve što nam je potrebno od dezinfekcionih sredstava. Suprug Aleksandre Stojanović je bio pozitivan na koronu, pa se privatno lečio u Severnoj Makedoniji. Ona je radila tri dana od trenutka kad joj je suprug bio pozitivan. Mada za nju ne važi izolacija. Takođe, merili smo temperaturu svaki dan, u 8 sati i u podne, prema temperaturnoj listi, pa smo zaokruživali flomasterom one koji imaju kritičnu temperaturu. U firmi radi i Aleksandra Mladenović, Petrovićeva snaja. Ona i Miljana Cvetković, koje su u istoj kancelariji, su otprilike tri dana zaredom imale konstantnu temperaturu od 37,4 do 37,5. I stalno su se pravdale da to nije tačno. Otišao sam kod direktora Petrovića i rekao mu da, bez obzira što je u pitanju njegova snaja, njih dve ne smeju da dolaze na posao. Odgovor direktora je bio da svi mi sedimo po kafićima, što je zamena teza. Ja mogu da idem gde god i kad god to hoću, ali ako dođem u firmu sa temperaturom od 37,6, moram da idem u samoizolaciju i da se testiram, da vodim računa o sebi i drugima. Na tome je ostalo. Sledećeg dana, kad je moj kolega trebalo da meri temperaturu, Petrovićeva snaja je rekla da, lično ona, ne daje da se meri. Obratila mi se vrlo drsko i bezobrazno rečima da slobodno mogu da odem kod direktora ako imam neka pitanja ili ako treba da se žalim zbog nečega. Svi koji su pametni i normalni žele da izmere temperaturu, zbog sebe i, ako ima potrebe, odu da se testiraju. Kolega mi je kasnije tog dana rekao da od sutra nema merenja temperature, jer je Petrović uzeo digitalni toplomer. Temperatura se otada ne meri, evo već mesec i po dana. Ni tim, digitalnim.

Rekli ste da ste svojom voljom, bez ičije sugestije, dezinfikovali ljude. Da li, osim vas, još neko od radnika "Novog doma" poštuje propisane mere zaštite od koronavirusa?

Jedino radnici na šalterima konstantno nose masku. Ali džabe je to kad imamo koleginicu koja radi, iako joj je muž pozitivan. Imamo petoro kolega koji su bili zaraženi, a i dalje osećaju posledice. Direktor je na oglasnu tablu, novembra prošle godine, postavio odluku o sprečavanju širenja zaraze i poštovanju epidemioloških mera. Ali je to samo reda radi. Petrović ne veruje u virus, a taj papir je tu čisto da bi on zaštitio sebe. Trenutno je alkohol u litarskim flašama zaključan kod njega, plus četiri do pet kutija maski. Mi ne nosimo maske, stranke nam ulaze bez maski. Nema logike da alkohol mesec i po dana stoji kod njega, zaključan, i ne koristi se. Stalno je na nekim sastancima, simpozijumima. Odakle znam gde je sve bio, neću da razmišljam o svom zdravlju. A prvi se on ne pridržava mera kad dođe na posao.

 

Da li je vas i vaše kolege direktor Petrović, u toku ove pandemije, raspuštao s posla i slao na rad od kuće – kako se čini da ne postoji potreba za velikim brojem radnika u preduzeću u kojem radite – i na taj način pokušao da vas zaštiti od virusa?

Sad, u pendemiji, bila je odluka Kriznog štaba da se radnici raspuste i da rade od kuće, ako je to moguće. Nije hteo pod izgovorom da je u toku grejna sezona. Kotlari imaju veze sa grejnom sezonom. Ali, šta njemu trebam ja, kao inkasant, ili neko sa šaltera? Nema potrebe da toliko ljudi radi, naročito što niko ne poštuje epidemiološke mere, osim nekoliko odgovornih ljudi. Od kada je prošle godine uvedeno vanredno stanje i proglašena pandemija, samo dve nedelje nismo radili, ali sam ja, ipak, radio i svakog dana išao u firmu jer me je Petrović zvao da dođem, bez obzira što sam bio na godišnjem odmoru. Dolazio sam da dezinfikujem prostorije a sredio sam i arhivu, iako 70 posto zaposlenih tad nije radilo. Nije mi teško bilo. Živim sam, pa je bolje da idem ja, nego neko ko ima porodicu. Zato ne može da mi kaže da sam neradnik, jer sam, pored svog posla, vršio i dezinfekciju firme, radio i ono što mi nije u opisu posla, a zarad zdravlja svih nas koji radimo i stranaka koje nam dolaze. Pritom član Kriznog štaba ne poštuje mere, to je van svake pameti.

 

Šta vam je direktor Petrović naveo kao razlog premeštaja sa pozicije inkasanta na mesto radnika na šalteru?

Nisam dobio nikakvu odluku o promeni radnog mesta, direktor mi je tu vest samo usmeno saopštio, u prisustvu finansijskog direktora i dva pravnika. Saglasio sam se sa tim, jer ne smeš da odbiješ. Da sam odbio, imao bi osnova da mi da otkaz. Logika je sledeća – ti potpiši da pristaješ, pa posle dokazuj na sudu ko je u pravu, ako želiš pred sud. Petrović se ponaša bahato, kao da je njegova firma. Odgovorno tvrdim da me je premestio namerno, bez ikakvog razloga, i znajući moje zdravstveno stranje. A kako bih zaštio svoj lični integritet, obratio sam se dopisom predsednici Vlade, Ani Brnabić, i gradonačelniku, Slobodanu Milenkoviću, da zaštitim svoja prava i sprečim da mi Petrović ubuduće ugrožava zdravlje.

 

 VEĆI NAPREDNJAK OD PETROVIĆA

 

Slobodan Šukić, radnik "Novog doma", rekao je da u stranačke prostorije Srpske napredne stranke (SNS) u Vranju nije ušao "od dolaska Bulatovića i ekipe", iako je i dalje, zvanično, član partije.

 

"Niko me i ne poziva. Zadnji put sam se s Bulatovićem čuo kad je Goran Petrović hteo da me najuri s posla, to je bilo pre tri godine, na početku njegovog mandata. Čuvena racionalizacija, eufemistički nazvano – nas 13 je bilo na listi za 'odstrel'. Racionalizacija mu je poslužila kao paravan, a zapravo je dao otkaz svima na koje je imao merak. Raspustio je celu građevinsku operativu. Ja sam, ipak, 'pretekao' i ostao u firmi", istakao je Šukić.

 

Posebno je naglasio da ima duži stranački staž od direktora Petrovića.

 

"Recimo, njegova bivša sekretarica – koja se zbog uznemiravanja žalila na njega centrali stranke – i ja smo mnogo duže u SNS od Petrovića, mnogo pre njega smo došli. Tako da nisam ja jedini koji se žalio na njega. Član sam SNS mnogo veći nego on. Ono što sam u moje vreme, dok sam aktivno sudelovao, uradio za stranku, on neće moći ni za sto godina. Na kraju, moj život ne zavisi od 'Novog doma', imam drugačije planove", rekao je Šukić, ne preciziravši svoje zasluge i doprinos stranci.

 

 

Govorite o nepravilnostima i kršenju zakona u "Novom domu". Imate li konkretan primer bilo kakve zloupotrebe?

Ljudi koji imaju ugovore o radu ne rade poslove kojima bi trebalo da se bave po slovu tih ugovora. U firmi, ne računajući sebe, imamo još tri inkasanta: Draganu Milojević, Olgicu Mihajlović i Miljanu Cvetković. Otkako je Petrović postao direktor, samo ja nosim račune, odnosno samo ja radim ono što je u opisu posla inkasanta. Dragana Milojević – supruga Nenada Milojevića Šoneta, člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) u Vranju – nagrađena je mestom sekretarice, a Danijela Stanković, sekretarica koja ima rešenje za stalno i koju je Milojevićeva žena zamenila na tom mestu, se zbog, navodno, bahatog ponašanja i verbalnog napada – premda je direktor Petrović često vikao na nju – žalila centrali stranke. Sad sedi u mojoj kancelariji i ne radi ništa, ali ne svojom odlukom, Petrović joj tako rekao. Dalje, Dragana Milojević nema rešenje za stalno za mesto sekretarice, već ima rešenje za stalno na poslovima inkasanta, a obavlja posao sekretarice. Miljana Cvetković, iako ima rešenje za radno mesto inkasanta, nikada nije nosila račune. To radim samo ja. Četvrti inkasant, Olgica Mihajlović, je oktobra meseca prebačen da radi u magacinu. Žena knjiži, totalna papazjanija. Mogu sam da radim, ne treba mi pomoć da nosim račune. Ali, ne mogu ja da radim sve, a da neko ne radi ništa. I ne, nije poenta u plati, nego mi se ugrožava zdravlje ovim premeštajem.

Da li u nepravilnosti i aktivnosti koje mogu izazvati sumnju ubrajate i posao oko nabavke ulaznih vrata, o čemu postoje glasine?

Javne nabavke neko mora da proveri, simptomatično je sve to, baš je sumnjivo. Što se tiče ulaznih vrata našeg preduzeća... ne znam ni ja koliko ima firmi koje rade PVC stolariju i koje ugrađuju vrata, ali, slučajnost ili ne, nama je vrata ugradila firma iz Gornjeg Vrtogoša. Gle čuda, i direktor Petrović je iz Gornjeg Vrtogoša. Vrata su, sa ugradnjom, koštala negde oko 260.000 dinara, okvirno, nisam video taj račun.

 

Da li je menadžment firme pribegao smanjenju troškova i uštedi na svim nivoima, poput umanjenja plata, što je česta praksa kada nastupi ekonomska kriza kao ova uzrokovana pandemijom koronavirusa?

Plata je smanjena, januara, ali samo nama sa srednjom stručnom spremom (SSS), tj. srednjom školom, pričalo se na inicijativu gradonačelnika. Petrović mi je u decembru rekao da se ne sekiram i da će mi januarska plata biti manja samo za 2.000 dinara, ali je bila snižena za 8.000. Njegov odgovor zaposlenima za sva pitanja koja imamo, pa i na ovo moje oko smanjenja ličnog dohotka, bio je u stilu "ako ti se ne sviđa što sam ti smanjio platu, daj otkaz" ili "ja mogu sve, a ti napusti firmu ako ti se ne sviđa". Ponaša se bahato, on je direktor i mora da odgovara za sve i da daje objašnjenja. Na odgovornoj je funkciji, naposletku, zato i prima platu, a ne samo da se u odelu slika na seminarima. Posle sam čuo da je, navodno, dok sam bio na godišnjem odmoru, stigao neki dopis o povećanju plata. I stvarno nam je povećana plata, od marta meseca. Ali, zbog onog januarskog smanjenja, mišljenja sam da treba da se za januar i februar isplati razlika u plati svima kojima je smanjena.

 

Postavlja se pitanje, onda, od kojih para je isplaćena ta razlika, premda je lični dohodak, najpre, januara smanjen, da bi potom marta bio povećan. Da li vas čudi ovakav razvoj situacije i zaokret u poslovnoj politici direktora Petrovića?

Za januar sam primio 42.000, navodno odlukom gradonačelnika, dok će mi martovska, u celosti, biti malo veća od 52.000 dinara. U pitanju je razlika od 10.000, i to samo za mene, i to samo za januar. Znači za dva meseca 20.000 dinara. A plus svi ostali radnici sa SSS kojima je smanjena plata. Očito ovde ne postoji nikakav plan. Odakle para za ovo? Ko će to da plati? Da li je to učinjeno po nekoj uredbi, dopisu ili je Petroviću palo na pamet? I svi ćute. Petrović se dere po hodnicima. Čuo sam da je finansijsku direktorku usred njihove svađe udario papirom u glavu. Van svake pameti.

 

 ZA SPONZORSTVA "NOVI DOM" IMA PARA, ZA BOLESNU DECU NE

 

Slobodan Šukić, zaposlen u vranjskom JP "Novi dom", izražava sumnju u nelogičnost postupka da direktor firme, Goran Petrović, smanjuje plate zaposlenima, a da, sa druge strane, kompanija ima novca za sponzorstva i pozajmice lokalnim preduzećima i sportskim klubovima.

 

"Lako je da budeš član stranke i daješ sponzorstva. Nama smanjuje plate, a FK 'Dinamo' sponzoriše sa 500.000 dinara, možda i više. KMF 'Vranje' firma je sponzorisla, takođe, sa pola miliona, FK "Mineralac" više puta sa 100.000. Mislim da je neki dinar dobio i RK 'BSK Heba' iz Bujanovca", rekao je Šukić.

 

Prema Šukićevim rečima, deca njegovog kolege iz "Novog doma", Bojana Stajića, su bolesna. Stajić je, tim povodom, preko nadzornog odbora preduzeća tražio novac kako bi imao para za lečenje.

 

"Petrović nije ni stavio njegov zahtev pred nadzorni odbor. Logično je, valjda, da prvo pomogneš svoje radnike, jer ako su oni zadovoljni i, pre svega, zdravi, firma će funkcionisati kako treba. Sa druge strane, čuo sam i da je dao pozajmicu 'Vodovodu', kad Đoša nije imao da isplati radnike. Ne znam da li je pozajmica vraćena. I ne znam na koji način firma može drugoj firmi da pozajmi pare", pita se Šukić.

 

 

Nakon svega što se desilo, a pre svega posmatrano kroz prizmu proširenih vena koje su vam veliki problem, kakav je vaš odnos sa kolegama i direktorom Petrovićem?

Čim je kod mene izgubio poverenje, završili smo on i ja. Možemo da pričamo samo službeno. Onog trenutka kad mi je smanjio platu, pa još kad mi je njegova snaja bahato odgovorila, završio sam s njim svaki vid komunikacije, sem poslovne. Inače, situacija u firmi je užasna, napeto je i nikad nije bilo gore. Svi su dobri sa svima, samo dok ne okreneš leđa. Ove navode niko iz forme neće da potvrdi, jer se svi plaše iz nekog razloga. Direktor je čak uveo i odluku da ako izlaziš, obavezno treba da mu se javiš. A on prošle nedelje tri dana nije došao na posao jer je bio na Ohridu sa ženom. Pa valjda je direktor taj koji treba da bude primer svim zaposlenima? Da li je on drugar sa Bulatovićem ili Gonzijem, mene to ne zanima. Onog trenutka kad mi je život ugrožen, ja ne biram sredstva. Postoji i Komisija za ocenu radne sposobnosti koja funkcioniše pri Birou. Hoću da idem da ocene da li ja, sa ovakvim venama, mogu da sedim osam sati svakog dana. A to Petrović odlično zna. Problem je i radno vreme koje direktor ne poštuje. Ne može da se ide kući kad njemu padne na pamet, kad mu dosadi. Ja u Viktora Bubnja, u drugom kraju grada, na pola radnog vremena, a iz firme mi javljaju da više ne radimo. Neću u slobodno vreme da radim svoj posao, nosio bih poštu, onda, sutradan.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

 

 

Romski centar za demokratiju (RCD) iz Bujanovca postao je vodeći partner Svetske federacije Roma (World Roma Federation) sa sedištem u Njujorku i Briselu, koja zastupa interese i prava svih Roma na svetu.

 


Ljudi velikog srca obezbedili su obuću za decu sa poteškoćama u razvoju i njihove roditelje. Tradicija "nekoliko dobrih ljudi" se nastavlja, kako je i poslednjeg dana 2019. godine, baš kao i ove, udruženje Romski centar za demokratiju (RCD) podelilo paketiće deci sa autizmom i poremećajima iz autističnog spektra.

"I pored toga što ne postoje očigledni individualni stručni propusti akušera uključenih u praćenje i porođaj oštećene Đorđević Jelene, mišljenja smo da postoji odgovornost zaposlenih na Odeljenju ginekologije i akušerstva Opšte bolnice u Vranju, koja se odnosi na neadekvatno vođenje medicinske dokumentacije, na nepostojanje doktrinarnog pristupa u radu (nepostojanje protokola), na odsustvo subordinacije i stava stručnog kolegijuma na jutarnjem raportu (stav kako dalje voditi i pratiti porođaj oštećene)", zaključili su lekari Zavoda za sudsku medicinu Niš (ZSM) u veštačenju uzroka smrti nerođene devojčice Jelene Đorđević Ivanović (39) i Saše Ivanovića (40) iz Vranja, i adekvatnosti primenjenih medicinskih mera pri porođaju.

Skupština Srbije izabrala je Brankicu Janković za novu Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, na period od pet godina.


Brankica Janković jedina je kandidatkinja za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, po izboru Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo pri Skupštini Srbije. Predlog odluke će po hitnom postupku biti upućen Skupštini, kako bi se o kandidatu raspravljalo što pre, na nekoj od sledećih sednica parlamenta. Kandidatkinju, koja je i do sada bila na ovoj poziciji, predložila je Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Međutim, prema ocenama stručne i šire javnosti, čitav proces oko kandidovanja nije bio transparentan i nije bilo prilike za vođenje javnog dijaloga o osobi koja će predvoditi jednu od najznačajnijih republičkih institucija, kako su imena kandidata bila nepoznata sve do ponedeljka, 23. novembra - dana zasedanja Odbora.

 

Slavica Cvetković, novinarka iz Vranja koja je danas iznenada preminula, biće sahranjena na Šapranačkom groblju u subotu, 24. oktobra, u 13 sati. Izjave saučešća mogu se obaviti u kapeli groblja, u 10 časova.

Slavica Cvetković, novinarka iz Vranja, preminula je u petak u rodnom gradu, u 53. godini života.


ROMSKI CENTAR ZA DEMOKRATIJU IZ BUJANOVCA JE JOŠ KRAJEM AVGUSTA OVE  GODINE UPUTIO POSLANIČKIM GRUPAMA NARODNE SKUPŠTINE INICIJATIVU ZA IZBOR POVERENIKA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI, KAO I PREDLOG KANDIDATKINJE ZA POVERENICU ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI KOJU JE PODRŽALO VIŠE OD 60  ORGANIZACIJA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA

Ovih dana mediji bliski vlasti u Srbiji svakodnevno izveštavaju o najavi trećeg talasa korone virusa, sa kojim smo se prvi put susreli marta meseca ove godine. Tada je proglašeno vanredno stanje i uveden policijski čas. Odgovori na pitanje da li su baš svi registrovani oboleli od COVIDA 19, i danas izazivaju oprečna mišljenja, pa se zato i spekuliše o broju obolelih i preminulih. TV Njuzmaks Adrija                           objavila je, na osnovu podataka Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, da je u periodu od marta do juna 2020, zabeleženo 210 slučajeva u kojima je u potvrdama o smrti pisalo da je neposredni ili osnovni uzrok COVID19.  Prema zvaničnim podacima, do 29. septembra u Srbiji je od posledica virusa korona preminulo 749 ljudi.

Deca koja imaju autizam, poremećaje iz autističnog spektra, cerebralnu paralizu i druge boleste, i njihovi roditelji, zahvaljujući donaciji "nekih dobrih ljudi", kako je kazala predsednica UO Romskog centra za demokratiju (RCD) Ivana Stošić, dobili su neophodnu pomoć u vidu paketa garderobe. Stošić je dodala da njima nedostaju i druge elementarne stvari za život, a da pri svakom apelu za pomoć nailazi isključivo na nerazumevanje šire društvene zajednice i donatora.


Da je koronavirus uticao na životni standard svih građana sveta, kao i da konsekvence trpe privreda i ekonomija i države Srbije – logično, shodno pandemijskom karakteru – puno je ispričano, ali za pronalaženje argumenata za ovu tezu nije neophodno izaći iz Vranja. Dovoljno je obratiti pažnju na one koji od svojih poslova, malih biznisa, doslovce preživaljavaju u sredinama kakva je Vranje, pa zaključiti da krize i druge forme svakojakih katastrofa najpre pogađaju siromašnije slojeve i marginalizovane članove našeg društva, skrajnute iz bilo kog razloga.

Nadica Janjić Jović, diplomirana pravnica iz Vranja, jedna je od najambicioznijih statutarnih pravnih zastupnika među kolegama u javnim preduzećima, jer je na tom položaju bila čak tri i po decenije, ili do suspenzije i podnošenje Krivične prijave od strane Zorana Dimitrijevića(SPS,SNS), direktora JKP “Komrad”. Da li je Dimitrijević želeo da nezakonito otpiše veći deo duga koji HK „Jumko“ ima prema „Komradu“, vrši mobing nad pravnom zastupnicom ili je Janjić Jović samo paravan kako bi angažovao čak troje advokata da zastupaju “Komrad” na sudu, uskoro će se znati.

 
"Direktorka OŠ 'Svetozar Marković' u Vranju, Tijana Đokić, dopisom od 26. marta obavestila je Pоvеrеnikа dа ćе pоstupiti pо dаtој prеpоruci i učitelja Мiоmirа Dејаnоvićа u škоlskој 2020/2021. gоdini iz izdvојеnоg оdelјеnjа u Dоnjеm Nеrаdоvcu prеmеstiti (tačnije vratiti; prim. aut) nа rаd u sеdištе mаtične ОŠ 'Svеtоzаr Маrkоvić' u Vrаnju", navodi se u odgovoru Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković, novinaru portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS). Poverenica očekuje da direktorka Đokić početkom iduće školske godine dostavi dokaze o postupanju po preporuci, inače može da o njenom diskriminatornom delovanju i kršenju zakona – kako je navela u dopisu – obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Komunalnim programom Grada Vranja za 2020. godinu između ostalog prdviđena je rekonstrukcija najznačajnije, najfrekventnije i najzahtevnije ulice u gradu. Reč je o ulici Bore Stankovića, dužine 710 metara, od raskrsnice kod Gornje kasarne do kružnog toka kod Sabornog hrama “Svete Trojice”.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković je 1. jula prošle godine izjavio da će krajem tog meseca početi radovi na rekonstrukciji ulice Bore Stankovića, jer su obavljene sve pripreme za ovu kapitalnu investiciju, vrednu nešto više od 205 miliona dinara. Rečeno je tada da je Ministarstvo privrede Republike Srbije javnu nabavku za rekonstrukciju ulice Bore Stankovića oglasilo 29. marta 2019. godine, a odluku o dodeli ugovora donelo krajem tog meseca.

Razvojno savetovalište – u kojem deca sa invaliditetom mogu da dobiju terapiju i stručnu pomoć, a koje je deo Dečjeg dispanzera za zdravstvenu zaštitu predškolske dece pri Domu zdravlja Zdravstvenog centra Vranje – tokom vanrednog stanja, uzrokovanog pandemijom koronavirusa, "radi", zaposleni su svakog dana na svom radnom mestu, ali decu, kako su portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) preneli roditelji koji su nam se obratili, "ne primaju i ne zakazuju termine za terapije". Načelnik Razvojnog savetovališta, Nenad Mladenović, nije odgovarao na pozive i poruku novinara.


Od 19,5 miliona dinara, koliko je iz budžeta Grada Vranja izdvojeno za sufinansiranje projekata za proizvodnju medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2020, tradicionalno i bez naročitog odstupanja u praksi u odnosu na prethodne godine, najviše novca pripalo je dvema televizijskim kućama – RTV Vranje i TV Vranjska plus – ukupno 15.150.000 dinara. Sa 450 hiljada sufinansiran je portal Pod Pržar press koji je nov na lokalnom medijskom nebu, osnovan pre svega nekoliko meseci, 27. novembra 2019. godine.

Novac iz budzeta Grada Vranja u iznosu od 9.250.000 dinara, namenjen za projekte iz oblasti kulture u 2020. godini, nije uplaćen ni jednom udruženju ili organizaciji koji su “prošli” na konkursu, zbog vanrednog stanja i sprečavanja širenja korona virusa.

"Premeštajem Miomira Dejanovića na drugo mesto rada, Tijana Đokić, direktorka OŠ 'Svetozar Marković' u Vranju, prekršila je odredbe člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije, člana 18. Zakona o radu i člana 110. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja", navodi se u dopisu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Brankice Janković.

 

Priča o Južnoj Moravi pod nazivom "Tužna Morava" koju su 2010. snimili pripadnici udruženja "Extrime" uzdrmala je čitavu Srbiju, ali od toga dana stvari ni na koji način nisu pomerene sa mrtve tačke. Prema navodima izviđača iz odreda "Zavičaj 1903", glavni problemi najvećeg vodotoka u ovom delu zemlje su izuzetno nestabilne obale sklone obrušavanju, velike količine nagomilanog komunalnog i biološkog otpada, generisani otpad na ušću pritoka, nepristupačnost obali i velika pokrivenost vegetacijom obe obale.

 

Zbog brojnih ekonomskih, socijalnih i političkih problema, u zemljama Balkana malo se prostora ostavlja važnim temama poput ekologije i očuvanja prirodnih resursa. Takva je situacija i u Srbiji.  O tome svedoče česte ekološke katastrofe u svim delovima zemlje. Jedna od njih se nalazi na 7 kilometara od Vranja. Reč je o Aleksandrovačkom jezeru, koje više od jedne decenije nije sanirano i nema svoj status.

Nakon što su aktivisti Inicijative Odbranimo reke Stare planine ukazali da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji namerno napisan preširoko i ostavlja mogućnost da se mini-hidrocentrale grade i van prostornih planova, reagovali su iz Ministarstva građevine i saopštavaju da je prihvaćen amandman kojim je precizirano da se radi samo o izgradnji objekata za proizvodnju energije iz biomase.

Male hidroelektrane – beznačajna korist i ogromna ekološka šteta, tako u nekoliko reči efekat koji male hidroelektrane imaju na energetski sektor i životnu sredinu opisuju stručnjaci, pozivajući se na studije rađene u Evropskoj uniji i u Srbiji.

ponedeljak, 24 februar 2020 13:59

Nesrećna vremena


Rok od 120 kalendarskih dana od dana uvođenja u posao za realizaciju projekta "Rekonstrukcija Gradskog parka Grada Vranja" istekao je početkom februara tekuće godine, pa je, na zahtev Grada, "zbog nemogućnosti da se u prethodno predviđenom roku realizuje", vreme za njegovo sprovođenje prolongirano za šest meseci, do 24. jula 2020, kako je obrazloženo u aneksu ugovora.

Udruženje Romski centar za demokratiju (RCD) poslednjeg dana 2019. podelilo je paketiće deci sa autizmom i poremećajima iz autističnog spektra, uz saradnju i pomoć "nekoliko dobrih ljudi", kako je rekla predsednica Upravnog odbora RCD Ivana Stošić.

nedelja, 22 decembar 2019 22:21

Nulta tolerancija prema nasilju nad decom


U delotvornoj zaštiti dece neophodna je sinhronizovana aktivnost sistema socijalne zaštite, policije, pravosudnog, zdravstvenog i vaspitno-obrazovnog sistema, zajedno sa udruženjima građana. Najvažnije je pitanje prevencije i sprečavanja nasilja nad decom, poručeno je u Vranju, na javnoj raspravi o Predlogu strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. sa dvogodišnjim Akcionim planom.


Možda smo i mi, odrasli, preterali jer ne razmišljamo da li svakodnevno posvećujemo dovoljno vremena svojoj deci. Da bi se naša deca zaštitila i bila bezbednija, mi, roditelji, moramo da bar pola sata dnevno ostavimo po strani sve što imamo i posvetimo se njima, rekao je Igor Jurić na tribini "Ukradena bezbednost" u Vranju, na kojoj je bilo reči o pedofiliji, trgovini ljudima, vršnjačkom nasilju i drugim opasnostima koje deci prete na internetu.

U Vranju je tribinom o slobodama u Srbiji u sredu otvoreno "medijsko sklonište", mesto gde će, kako je objašnjeno, ubuduće moći da se okupljaju i sprovode svoje ideje građani, organizacije civilnog sektora, kulturni radnici, novinari, političari, rečju - svi oni koji drugačije misle. Ovaj "prostor slobode" omogućiće delovanje svima kojima je okupljanje i delovanje onemogućeno, poručeno je sa skupa.

Ivana Stošić, majka iz Vranja čija devojčica ima poteškoće u razvoju, istakla je na konferenciji za novinare da smatra da autizam i stanja iz autističnog spektra moraju biti zakonom definisana da bi članovi drugostepenih komisija koji daju mišljenje da li treba nastaviti sa bolovanjem i nakon što dete navrši petu godinu života, usvojili zahteve roditelja te dece.

Slađan Tomić je uprkos raznoraznim oblicima mobinga od strane direktorke Poreske uprave u Vranju, Slađane Stojanović i danas zaposlen u Poreskoj, ali ne odlazi na posao jer je 6. novembra suspendovan.  Portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), je celokupnu Tomićevu priču objavio 1. oktobra ove godine.

 

Nevladina organizacija Romski centar za demokratiju (RCD) je zagovornik za formiranje Socijalno-ekonomskog saveta na teritoriji grada Vranja,  u kome će pored Lokalne samouprave učestvovati Savez samostalnih sindikata Srbije u Vranju, privredna, javna preduzeća i ustanove i privatni preduzetnici.

 

Miomir Dejanović MiDej, učitelj koji je pre početka ove školske godine premešten iz vranjske u školu u Donjem Neradovcu, istog dana je prekinuo štrajk glađu u koji je stupio u sredu ujutru, nakon što je postigao dogovor sa Tijanom Đokić, direktorkom OŠ "Svetozar Marković" u Vranju. Direktorka Đokić je, kako navodi Dejanović za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), "promenila odluku", pa će ovaj učitelj u Donji Neradovac biti premešten "samo za ovu školsku godinu", dok će od sledeće 2020/21. biti vraćen u matičnu školu.

sreda, 30 oktobar 2019 21:42

Pozovite Centar za socijalni rad

Slučaj jedne bake koja se u jesenje predvečerje u Nemanjinoj ulici u Vranju kretala po sredini kolovoza, uznemirio je nekoliko domaćinstava iz ove frekventne saobraćajnice, ali i otvorio brojna pitanja o funkcionisanju i saradnji instuticija sistema u gradu. Naime, nekoliko žitelja je izašlo iz kuća kako bi saznali ko je starica, da li zna gde se nalazi i kuda se uputila.

utorak, 08 oktobar 2019 23:47

Tijanin zakon

 

Nakon što je na portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) objavljena priča o Miomiru Dejanoviću – učitelju vranjske Osnovne škole "Svetozar Marković", popularne "Pete škole", koji se usprotivio odluci direktorke ove obrazovne ustanove Tijane Đokić da ga premesti u seosku školu "zato što je ona tako odlučila", osobito jer zbog premeštaja u Donji Neradovac i svakodnevnih putovanja fizički ne bi bio u mogućnosti da se posveti celodnevnoj nezi autističnog sina – na imejl-adresu novinara portala KTJS pismo je poslala Tatjana Aleksić, diplomirani ekonomista Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, zaposlena u OŠ "Branislav Nušić" u Rataju kao finansijsko-knjigovodstveni i administrativni radnik, rekavši da je "u istim problemima sa direktorkom Tijanom Đokić" poput narečenog Dejanovića, kao i da "njenom samovlašću nema kraja".


Već duže vreme pažnju javnosti u Vranju zaokuplja slučaj  Slađana Tomića nekadašnjeg direktora Poreske uprave-Filijale u Vranju, koji je nakon dvo i po godišnje borbe za pravdom, a nakon uručenog otkaznog rešenja, presudom Upravnog suda-Odeljenja u Nišu od 28. marta ove godine, trebalo da se vrati na mesto direktora vranjske Poreske uprave. Umesto toga, Tomić za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), iznosi niz neprijatnosti koje doživljava od direktorke Slađane Stojanović (SNS), koja mu je i uručila otkaz:

 

Učitelj Miomir Dejanović (52), višestruko nagrađivan za u praksi uspešno primenjenu metodologiju i inovacije u radu sa decom, čiji su profesionalni kvaliteti priznati i van granica Republike Srbije, premešten je iz vranjske Osnovne škole "Svetozar Marković" u seosku školu u Donjem Neradovcu – uprkos tome što na konačnoj rang-listi od dvadesetoro zaposlenih učitelja u popularnoj "Petoj školi" u Vranju (na dan 28. jun 2019) deli drugo mesto po broju osvojenih bodova. Dejanović je kao isključivi razlog nezadovoljstva premeštajem naveo fizičko udaljavanje od autističnog sina Lazara, učenika završnog razreda OŠ "Radoje Domanović" kome je usled nesamostalnosti potrebna celodnevna nega i konstantan nadzor barem jednog roditelja – a problem je u tome što ni Miomirova supruga nije zaposlena u Vranju, već predaje u školi u Krševici.


Ivana Tasić, direktorka JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite Vranje (CSZ) iz Vranja, nije odgovorila novinaru portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) na pitanje da li je članica pokreta Srpska desnica, stranke Miše Vacića koja je početkom jula dobila svoje prostorije u Vranju. Tasić je, međutim, prisustvovala otvaranju prostorija Srpske desnice u delu zgrade nekadašnjeg bioskopa "Sloboda", pozdravivši ulazak ovog pokreta u vranjski parlament; baš kao i u skupštinskoj sali, istog dana, iz prvog reda.

 

Na adresu portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) stigao je odgovor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kome između ostalog piše: Obaveštavamo vas da Sigurna kuća u Vranjskoj Banji  kao ni JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranju nemaju licencu nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Sigurna kuća u Vranjskoj Banji  kao ni JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranju nemaju licencu Sigurna kuća).


Jedan građanin prisustvovao je javnoj raspravi organizovanoj povodom usvajanja revidiranog teksta Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP), dokumenta čiju će primenu pratiti Lokalni antikorupcijski forum (LAF), telo nezavisno od gradske vlasti čije se formiranje očekuje. Zamenik gradonačelnika Vranja Nenad Antić nada se da će septembra ove godine Skupština grada usvojiti revidirani LAP, a da ćemo "do kraja godine konačno formirati LAF".


Iako je Ivana Tasić, direktorka Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite (CSZ) u Vranju, predstavnicima Romskog centra za demokratiju (RCD) rekla da, kao zastupnica ove javne ustanove, ni sa jednim udruženjem ili nevladinom organizacijom neće u 2019. konkurisati projektom koji se bavi Sigurnom kućom – budući da je ovo prihvatilište pod pokroviteljstvom Centra – ipak je dogovor sklopila sa lokalnim udruženjem Centar za društvene integracije (CDI).


„Planovi integriteta u institucijama sistema socijalne politike sa nadležnostima u slučajevima trgovine ljudskim bićima i u slučajevima partnerskog ili porodičnog nasilja
“, naziv je projekta koji je Romski centar za demokratiju (RCD) iz Bujanovca, zajedno sa dva neformalna partnera „Tri tačke“ iz Beograda i „Rime“ iz Zaječara, a uz podršku Fondacije „Trag“, realizovao tokom tri radna dana u Nišu.

Ovogodišnji završni ispit za maturante osnovnih škola u Srbiji, biće upamćen po „probijanju“ testa iz matematike, štrajku beogradske dece ispred ministarstva prosvete, ne podnošenju ostavke Mladena Šarčevića, resornog ministra i organizovanju protesta dece i roditelja u nekoliko gradova Srbije, tog, drugog ispitnog dana. Naime, kao što i „vrapci na grani znaju“ neko je iz jedne osnovne škole u Zemunu, „ukrao“ test iz matematike, rešio ga i dao jednom detetu, koje je poslalo taj isti, urađeni test drugoj deci, pa se on noći uoči polaganja, našao na Fejsbuku. Svršene osnovce su ujutru dočekali direktori škola i saopštili im da tog dana neće polagati test iz matematike, poželeli im sreću na kombinovanom i „tešili“ ih da će imati još jedan dan da dobro obnove gradivo iz matematike. Naizgled normalan pristup đacima, fino obrazloženje, jer i „lepa reč gvozdena vrata otvara“


Romski centar za demokratiju / Koalicija za transparentnost juga Srbije, sa projektom  "Kroz prizmu kulture". Projekat predviđa objavljivanje 20 tekstova na portalu o kulturnim dešavanjima i manifestacijama u Vranju. Značajan je za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i u skladu je sa namenom konkursa. Opis aktivnosti vrlo skroman i uopšten. Rezultati i indikatori nisu dobro definisani, nemerljivi. Jedan stalno zaposlen, pet honorarno i četiri stručna konsultanta, povremeno bez adekvatnih tehničkih resursa. Budžet nepravilno popunjen, nema obavezno sopstveno učešće 20 odsto. Projekat je već podržan donacijom međunarodnog centra Olof Palme International Center u iznosu od 27,06 odsto vrednosti projekta. Komisija predlaže da se projekat ne podrži.


Drugi april, Svetski dan osoba sa autizmom, u Vranju je obeležen manifestacijom pod sloganom "Ne diskriminiše autizam, diskriminišu ljudi".

Predsednica Udruženja "Govori glasno" Danijela Savić istakla je u obraćanju okupljenima na gradskom šetalištu tim povodom, da se razvija osećaj empatije i budi svest ljudi o problemu autizma.


Na ovogodišnjem konkursu za (su)finansiranje projekata iz oblasti kulture, novcem za tu svrhu opredeljenim iz budžeta grada Vranja, jedno je udruženje komisija nagradila čak četiri puta, ukupnim iznosom od 270.000 dinara. Ta celokupna suma nije ni približna najvećoj pojedinačno dodeljenoj svoti na ovom konkursu, ali svakako da toliku opčinjenost komisije kvalitetima nekog aplikanta novija praksa projektnog (su)finansiranja ne beleži, makar ne u Vranju.


Povodom završetka projekta "Isti a različiti u obrazovanju", učenicima i učenicama romske nacionalnosti podeljene su nagrade, a prosvetnim radnicima, psiholozima i pedagozima uručeni sertifikati, čime je Vranje postalo tek treći grad – pored Subotice i Pule – koji je ovaj projekat u praksi uspešno primenio.

 

Iako je Dejan IVANOVIĆ, član Gradskog veća za nacionalne manjine, etničke zajednice i nevladine organizacije, rekao da projekat Romskog centra za demokratiju (RCD) – kojim je ova organizacija civilnog društva konkurisala za (su)finansiranje programa i projekata udruženja u oblasti društvenog i humanitarnog rada od javnog interesa u 2019. godini – nije dobio sredstva iz lokalnog budžeta zato što je RCD registrovan u opštini Bujanovac, a ne u Vranju, što je prema uslovima konkursa bilo neophodno, indikativno je da je novac po ovom konkursu inkasiralo udruženje čije je sedište u Beogradu, kao i jedno iz Novog Sada.


Dani uoči trećeg protesta Vranjanaca „Jedan od pet miliona“, 7. i 8. februar, biće upamćeni po poseti predsednika Srbije Vranju, koji je baš u odavde započeo kampanju „Budućnost Srbije“. U javnosti se tih dana spekulisalo o tome da li je slučajno što Vučić baš iz Vranja počinje obilazak svih 29 okruga u Srbiji.


Do sredine teku
će godine treba očekivati formiranje Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) u Vranju, nazavisnog tela koje će nadzirati sprovođenje Lokalnog antikorupcijskog plana (LAP) – važne javne politike za borbu protiv korupcije – zaključeno je na konferenciji koju je organizovao USAID Projekat za odgovornu vlast u saradnji sa organizacijom Transparentnost Srbija.


Centar za društvene integracije (CDI) za kratko se vreme profilisao kao jedna od najproduktivnijih i najuspešnijih organizacija nevladinog sektora u Vranju, prevashodno posmatrano kroz širok spektar oblasti kojima se bavi – od ekoloških i tema o podršci Romima, ljudima sa Kosova i Metohije, osobama sa invaliditetom, preko migranata, pa sve do sticanja veština za pisanje projekata i upoznavanja mladih sa kulturnim nasleđem Grada Vranja.

Nakon što je Ivana Stošić fizički onemogućena da sa svojom četvorogodišnjom ćerkom 9. novembra uđe u vrtić "Dejan Petrušijević PR Centar za edukaciju i usavršavanje 'Elementi' Vranje", u koji je devojčica svakodnevno boravila od juna tekuće godine, a posle objavljivanja potresne priče ove majke na portalu Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), Stošićevoj su počeli da pristižu pozivi i pisma podrške prijatelja, kolega i poslovnih partnera, kako domaćih, tako i iz "Australije, Nemačke, Španije, Irske, Austrije", uz nadu da će, kako joj poručuju, "Ivana izdržati u svojoj borbi".

Ivani Stošić iz Vranja je na, kako je za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) izjavila ova majka,"brutalan" način onemogućeno da svoje dete odvede u privatni vrtić "Dejan Petrušijević PR Centar za edukaciju i usavršavanje 'Elementi' Vranje" u petak, 9. novembra, gde je devojčica svakodnevno boravila od juna ove godine.

Strana 1 od 2
Copyright© 03 2018 - 2018 © ktjs.rs