Počast Ženama Škotske: Čuvale tuđe živote, i po cenu gubitka sopstvenog

Počast Ženama Škotske: Čuvale tuđe živote, i po cenu gubitka sopstvenog

Vranjska javnost još jednom se podsetila heroina, pripadnica Bolnice "Žene Škotske", koje su za vreme Prvog svetskog rata negovale i lečile srpske ranjenike.

Vranjanci su podsećanje na ove junakinje započeli minutom ćutanja i polaganjem venaca i cveća na spomenik "Žene Škotske", ispred Doma zdravlja u Vranju, koji je lokalno stanovništvo podiglo 2001. godine iz zahvalnosti ovim hrabrim ženama za sva dobra dela, spasene živote i brigu o srpskim ratnicima tokom Velikog rata, u periodu od oktobra 1918. do oktobra 1919. godine.

Dr Vukašin Antić, specijalista hirurgije u Zdravstvenom centru Vranje, objašnjava da su ove žene, po naređenju Srpskog vojnog komiteta u Vranje došle iz gradića Ostrovo, pored jezera Vegoritide - jednom iz grupe Egejskih jezera – gde su bile stacionirane tokom bitke ze Kajmakčalan.

"One su vranjsku kasarnu, koju mi zovemo Starom kasarnom, pretvorile u modernu bolnicu koja je tada izgledala kao bilo koja bolnica u Velikoj Britaniji.Toliko su ulagale napora, sanitetskog materijala i sredstava... A bolnice nije bilo od Skoplja do Niša", rekao je dr Antić.

 

On je naglasio, "posebno za sve mlade generacije", da su Škotlanđanke godinu dana dobrovoljno i volonterski negovale i lečile srpske, pa i vranjske vojnike.

Podsetio je i na dr Arčibalda Rajsa, istakavši da ne želi da umanji Rajsov doprinos, ali je činjenica da je za svoj rad "bio plaćen od strane srpske Vlade".

Pripadnice Bolnice "Žene Škotske", sa druge strane, nisu bile plaćene, sve su radile u cilju humanosti i samožrtvovanja i zato im treba odati dužnu počast.

"Stigle su pre tačno 100 godina, a nekoliko meseci kasnije nastupila je epidemija pegavog tifusa gde su se one bezrezervno uhvatile u ekoštac sa ovom epidemijom, čak je jedna sestra, Agnes Erl, umrla, razboleći se dok je negovala bolesnike", dodao je dr Antić.

One su godinu dana boravile u Vranju i za to vreme dale nemerljiv doprinos, ne samo u lečenju bolesnika i ratnika, nego i građana Vranja i okoline.

"To su uglavnom bile žene plemenitog roda, lordovske kćeri, koje su samo iz svojih plemenitih osećanja došle u Srbiju da se zaglave u srpskim blatnjavim putevima ili da umru od ujeda vaški", slikovit je dr Antić.

Dr Antić podseća i na milosrđe i volonterski rad, na nešto što je, kako je objasnio, danas retko jer "svi žele da rade samo za novce", istakavši da ne zna da danas postoji neko ko će raditi "bez ikakvog koristoljublja", kao što su radile te žene.

 

"Ja uvek insistiram na humanosti i čovekoljublju, na samožrtvovanju, na volonterskoj misiji koju je osnovala dr Elzi Igls još 1915. godine, formirajući čitavu instituciju koja se zove Bolnica 'Žene Škotske', a ovo je jedinica koja se zvala i Australijska jedinica, zato što su njene pripadnice uglavnom bile iz Australije i Novog Zelanda, ali i Jedinica 'Amerika', zato što su finansijska sredstva potekla iz SAD", dodao je dr Antić.

On je naglasio da nikako ne smemo zaboraviti ni dr Izabel Emsli Haton, koja je bila na čelu te jedinice, a po kojoj Medicinska škola u Vranju nosi ime.

Gradonačelnik Slobodan Milenković istakao je da po završetku rata, Bolnica "Žena Škotske" bila jedina koja je nastavila da radi na tlu Srbije, a da je jedina nagrada tih žena bila sačuvati tuđe živote, čak i po cenu gubitka sopstvenog.

"Ta priča mračne jave osvetljena je zahvaljujući novom prijateljstvu Srbije i Škotske, kao i podviga kompletnog osoblja Jedinice 'Amerika'. Odlučne i odvažne, iako mlade, položile su životni ispit zrelosti sa disciplinom vojnika, snažne kao čelik, nežne kao svila i brižne poput majke", rekao je Milenković.

 

Za vreme Velikog rata, od Skoplja do Niša nije bilo bolnice, neprijatelj ih je opljačkao, spalio ili do temelja porušio. Škotlađanke su u srpske domove "unele malo vedrine i sreće", a vodila ih je "neverovatna unutrašnja snaga i nepokolebljiva vera u budućnost mira, budućnost pravičnosti i humanosti".

"Bile su veoma obzirne prema drugima, naročito prema nemoćnima, osetljive do suza na patnje oko sebe. Imale su gvozdenu volju, čelične nerve i izvanrednu disciplinu", mogle su se čuti reči bezrezervne zahvalnosti Škotlanđankama na, kako je naglasio gradonačelnik Milenković, "očuvanju srpskog naroda".

 

Počast dr Izabel Emsli Haton, koja se nalazila na čelu čitavog pokreta, kao i svim pripadnicima stranih sanitetskih misija tokom Velikog rata u Vranju, polaganjem venaca i cveća počast su odali Grad Vranje, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, Gradska opština Mladenovac, Zdravstveni centar Vranje, Medicinska škola "dr Izabel Emsli Haton", Gradski odbor SUBNOR-a, kao i Udruženje potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine.

Venci i cveće položeni su i kraj spomen-ploče "Dr Izabel Emsli Haton", u dvorištu Medicinske škole, a u čast "Žena Škotske" održana je i svečanost povodom obeležavanja Dana Medicinske škole, u Domu Vojske u Vranju.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.