Žene Istoka i Zapada teže dolaze do posla i manje su plaćene od muških kolega za isti posao koji obavljaju, dok su žene iz Irana i Avganistana, koje borave u Prihvatnom centru za migrante u Vranju, način života u zemljama iz kojih dolaze opisale kao "mačo društva", u kojima je sve podređeno muškarcu, dok je ono čemu teže "sloboda žena iz zapadnoevropskih zemalja", ocenjeno je na kulturološkom forumu pod nazivom "Žene istoka i zapada", održanom u Vranju.
Predstavnice lokalnih ženskih udruženja navele su na ovom skupu da ni Srbija "nije mnogo daleko" od kulture i društva u kojoj se muškarac "za sve pita". Konstatovano je da u Srbiji žene "tehnički imaju slobodu", ali da su umnogome finansijski ograničene, te da su za iste poslove manje plaćene od muškaraca, što je slučaj i u Avganistanu i Iranu.
Na ovoj tribini žene iz Vranja su se upoznale sa tradicijom i kulturom zemalja iz kojih dolaze migranti i migrantkinje privremeno smešteni u Srbiji. Poređenje je vršeno pre svega kroz prizmu uloge žene u srpskoj i istočnim kulturama, kao i svim izazovima sa kojima se žene danas suočavaju.
Osnovni cilj foruma je da omogući neposredan dijalog između lokalnih žena i migrantkinja privremeno smeštenih u Bujanovcu i Vranju, diskutovano je o tome koliko smo slični a koliko različiti, kako se žene sa Istoka i žene u Srbiji nose sa savremenim izazovima današnjice, ali i koliko obrazovanje, vaspitanje i tradicija određuju ulogu žene u društvu, navode iz Međunarodne organizacije za migracije (IOM).
Radmila Borozan, službenica za komunikacije pri IOM-u, koja je organizator foruma, istakla je da je ova aktivnost bila prilika da se žene zajedno povežu, razgovarajući o sličnostima i razlikama u načinu na koji su odgajane i vaspitavane.
"Ovo je i prilika da pričaju o izazovima današnjice koji stoje pred svakom ženom, na bilo kom mestu. Diskutovalo se o ulozi žene i kultorološkim, socijalnim, tradicijskim i porodičnim vrednostima, kao i društvu uopšte koje određuje tu ulogu žene. One nemaju često priliku da razmenjuju ovakva iskustva, znanja i informacije", rekla je Borozan.
Sonja (21) iz Avganistana primetila je da je situacija u Srbiji bolja nego u njenoj domovini kada je pitanju položaj žene. Ona je istakla veliku sličnost dveju kultura jer žene, kako je objasnila, balansiraju između različitih uloga, i u porodici i na poslu. One su majke i sestre, a takođe brinu o deci i domaćinstvu, a ispunjavaju i radne obaveze.
"Razlika postoji u načinu odevanja, žene su u tom smislu slobodnije ovde. U Avganistanu postoje određeni kodeksi ponašanja, žene su na ulicama do pet sati popodne. Liberalniji je položaj žena u Srbiji nego u Avganistanu", rekla je migrantkinja iz Avganistana.
Savetnica za razvoj socijalnog preduzetništva, Tijana Milovanović iz organizacije "Životna pomoć", rekla je da su u nekim stvarima Srpkinje i žene iz Irana i Avganistana jako slične, a da je na nju poseban utisak ostavila hrabrost migrantkinja.
"Njihove žene su hrabrije od naših koje su smirenije i staloženije. Žene iz Avganistana i Irana nezaustavljive su u svojoj borbi. Postoje velike razlike, verske i u širem smislu, ali po pitanju zapošljavanja situacija je ista. Teže se dolazi do posla, žene su manje plaćene i kod njih i kod nas", dodala je Milovanović.
Na forumu su učestvovale migrantkinje smeštene u Bujanovcu i Vranju i reprezenti nevladinih organizacija u Vranju. Pored njih, događaju su prisustvovali sociolozi, antropolozi i gosti iz Srbije koji su tokom svog životnog puta upoznali kulture zemalja Bliskog istoka.
Andrej Starović, antropolog i dugogodišnji socijalni savetnik IOM-a, smatra da je osnovna razlika u položaju žena sa Bliskog istoka i iz Srbije u kulturološkom i antropološkom smislu, ali da ta razlika nije karakteristična samo za severni deo Afrike, već i za kompletno azijsko društvo.
"To su mačo kulture u kojima je glavni muškarac onaj koji je agresivan, koji drži stvari pod kontrolom. Sa nešeg, balkanskog kompleksa takođe znamo 'planince'. Nisu nama to nepoznati fenomeni. Ali tamo se izuzetno istrajava u tome da se zaledi ta situacija u odnosu muško-žensko, gde žena ima izuzetno mali manevarski prostor da se ostvari kao osoba", naglasio je Starović.
Nakon programa za sve učesnike je organizovano druženje uz posluženje avganistansko-iranskih i domaćih specijaliteta.
Forum "Žene istoka i zapada" realizovan je u sklopu aktivnosti socijalne kohezije koju sprovodi IOM, pod okriljem Podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji.
U Prihvatnom centru za izbeglice i migrante u Vranju smešteno je 206 korisnica i korisnika, dok se u Prihvatnom centru u Bujanovcu nalazi njih 190.
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.