Nakon što su aktivisti Inicijative Odbranimo reke Stare planine ukazali da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji namerno napisan preširoko i ostavlja mogućnost da se mini-hidrocentrale grade i van prostornih planova, reagovali su iz Ministarstva građevine i saopštavaju da je prihvaćen amandman kojim je precizirano da se radi samo o izgradnji objekata za proizvodnju energije iz biomase.
Predlog izmena i dopuna Zakona o izgradnji ostavlja mogućnost za tumačenje i moguće zloupotrebe, priznaju u Ministarstvu građevine, te su uvažene žalbe građana, a u zakonu je uvršten amandman koji precizira odredbe u vezi sa pripremom urbanističkog projekta.
Cilj predloženih izmena bio je da se preciziraju odredbe zakona u pogledu mogućnosti korišćenja energetskih potencijala poljoprivrednih gazdinstava, odnosno da se omogući efikasno održivo korišćenje biomase i drugog otpada koji se javljaju u poljoprivrednoj proizvodnji. Na ovaj način podstiče se energetska efikasnost, održivo upravljanje otpadom i smanjuju negativni uticaji na životnu sredinu u poljoprivrednoj proizvodnji - saopštavaju iz Ministarstva.
Svesni propusta, a kako bi, kako kažu, usvojeni zakon bio što kvalitetniji i kako bi se izbegle moguće dvosmislenosti, uvaženi su razlozi da predložena norma ostavlja mogućnost za tumačenje i moguće zloupotrebe.
Iako je odlukom Ministarstva građevine izgradnja mini-hidroelektrane na reci Jelašnici kod Surdulice zabranjena, mehanizacija se pojavila i krenula sa radovima, što je izazvalo proteste i revolt građana.
Tončev gradnja i Igis Grin su krenuli sa radovima, iako postoji zabrana Ministarstva građevinarstva do 2020. godine. Urađeno je ravnanje terena, iako postoji zabrana na tom mestu i na delu od 5 km.
Investitor mini-hidroelektrane je firma Igis Grin iz Beograda, koja je i prijavila radove prošle godine, ali kako kaže predstavnik ove firme koji se javio redakciji Južnih vesti na telefon preduzeća, dozvola za ovu MHE prodata je prošle godine.
"Ja sam prijavio radove i prodao. Vi se za*ebavate sa mnom, ja sam to prodao, nemam sa time ništa. Slušajte, nemojte više da me zovete, ja nemam veze sa tim", ljutito je iskomentarisao predstavnik firme koji nije želeo da se predstavi.
Dozvola je prodata preduzeću Tončev gradnja, potvrdio je za Južne vesti vlasnik firme Novica Tončev, koji je istovremeno i predsednik Skupštine Opštine Surdulica, na čijoj teritoriji se gradi mini-hidroelektrana.
On je potvrdio da postoji zabrana Ministarstva građevine za područje reke Jelašnice, ali kaže da je dozvola za gradnju izdata pre zabrane, tako da Opština od tada ne izdaje dozvole.
Postojeća elektrana ne ugrožava branu i izdata je dozvola još pre 5 godina i više. Ministarstvo može da naloži Opštini da poništi tu dozvolu, ali da isplati investitora, a to dosad nije uradilo i investitor je uredno prijavio početak radova još prošle godine - kaže Tončev.
Ima odgovor i zbog čega je Ministarstvo građevine zabranilo izdavanje dozvola za ovo područje.
"Građani Jelašnice treba da se zapitaju zašto je Ministarstvo zabranilo izdavanje dozvole za to područje, a ja ću vam reći da je tu Ministarstvo planiralo izgradnju brane za vodosnabdevanje Vladičinog hana", kaže Tončev.
Predsednik Skupštine opštine Surdulica dodaje da poseduje svu dokumentaciju i prepisku sa Ministarstvom građevinarstva, ali da će, s obzirom da je na putu, novinaru Južnih vesti sve papire dostaviti - naknadno.
Meštani sela Radoovnica i Donji Stajevac u opštini Trgovište, ali i ljubitelji prirode, protiv su izgradnje mini-hidroelektrana na njihovoj teritoriji, ali nadležne to nije sprečilo da krenu sa radovima na reci Tripušnjici u Donjem Stajevcu. Istovremeno, u fazi izgradnje je i mini-hidroelektrana u selu Radovnica gde radove stopiraju meštani.
Izgradnja mini-hidroelektrana na reci Pčinji i njenim pritokama počela je pre više od decenije, do sada je izgrađeno 5 hidroelektrana, 3 na reci Tripušnjici, jedna na Lesničkoj i jedna Koćurici, a jedino gde ih još uvek nema je Kozjedolska reka, od 38 potencijalnih lokacija za izgradnju na teritoriji Opštine Trgovište.
Jedan od najvatrenijih boraca za očuvanje reke Pčinje Srboljub Zlatković kaže da je u Radovnici desetak puta dolazila policija da interveniše zato što se meštani okupe i naprave ljudski štit kada radovi treba da počnu i sada je u toku sudski proces, dok je u Donjem Stajevcu izgradnja krenula bez otpora jer su ljudi pasivni i u strahu.
Zlatkovićdodaje da ima dosta propusta u građevinskim dozvolama i da je on sam kao laik u dokumentaciji pronašao otvoreno kršenje zakona.
U dokumentu “Uslovi zaštite prirode” koji ide uz svaki projekat piše da cevovod ne sme da se položi u korito reke jer se reka devastira dok se gradi. Na Kozjedoloskoj reci gde smo osporavali izgradnju stoji u dozvoli “cevovod će biti postavljen u korito Kozjedolske reke”.
" Ja sam kao građanin podneo krivičnu prijavu protiv zloupotrebe službenog položaja i poneo potpise koje sam sakupljao protiv izgradnje, to se odugovlačilo dok od Tužilaštva nisam dobio odgovor kako nisu pronašli elemente krivičnog dela", priča Zlatković.
On je do sada sakupio stotinak potpisa protiv izgradnje mini-hidroelektrana. Postoji i stranica na društvenim mrežama “Reka Pčinja i njena priroda” i ona okuplja ljubitelje prirode koji se zalažu za očuvanje ove reke. Ali kako i sam Zlatković kaže, kada je počelo da se gradi na ovom području niko nije imao svest o tome koliko je štetno, ljudi tek sada počinju da se bude, a on je odnedavno stupio u kontakt i sa ljudima iz inicijative Odbranimo reke Stare planine.
Aktivista za očuvanje reka i poznavalac riba Goran Tokić kaže da je Pčinja dragocena rečica zbog endemskih vrsta koje žive u njoj.
"Upravo tu žive neke ribice i vodozemci kojih nema nigde više, bukvalno 20-30 km toka i to je kraj. Tu živi makedonska pastrmka, potočna mrena, sve su endemi. I kad neka država ima to - to se štiti na sve moguće načine. A to se trenutno uništava zato što je “bogu iza nogu” i baš ih briga što ima 7-8 endemskih vrsta ", kaže Tokić.
Predsednik Opštine Trgovište Nenad Krstić potvrđuje da su 2 mini-hidroelektrane u fazi izgradnje, ali o tome da su meštani stopirali radove u Radovnici ne govori.
A na pitanje Južnih vesti “ko su investitori” odgovara da ih ne poznaje.
"Stvarno ne znam, znam da je investitor iz Beograda. Oni su se menjali, prvo je bio iz Pančeva, pa iz Niša, sada je iz Beograda, ali stvarno ne mogu da Vam kažem, ja lično ne poznajem investitora ", rekao je Krstić.
Ni urbanistička služba na koju je predsednik Opštine uputio nije se odazvala, tako da su detalji o lokacijama i građevinskim dozvolama nepoznati.
Zbog zabrinutosti štetom koju bi izgradnja hidroelektrana mogla da nanese ljudima i sredini oglasila se i Narodna stranka iz Trgovišta ističući kao problem, pored gubljenja reka, još i to što u izgradnji mini-hidroelektrana nema zapošljavanja jer sistemi rade automatizovano sa najviše jednom osobom koja je upošljenja za održavanje a korist imaju samo investitori.
Borci protiv izgradnje malih hidroelektrana (MHE) u opštini Trgovište tvrde da investitor nema sve potrebne dozvole za gradnju MHE „Pročovci 3“ na reci Tripušnici kod Donjeg Stajevca iako su radovi u toku.
Bujanovačkim su dostavili mapu sa označenim lokacijama predviđenim za izgradnju elektrana.
Meštani su se obraćali i Ministarstvu za zaštitu životne sredine zatraživši da i preostala teritorija opštine Trgovište bude proglašena Predelom izuzetnih odlika “Dolina Pčinje”, sa ciljem da se zaustavi gradnja MHE i zaštiti priroda.
U odgovoru se navodi da je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio ministarstvu novu Studiju zaštite Predela izuzetnih odlika “Dolina Pčinje”, koja predviđa nove granice područja, odnodno proširenje na 3344 hektara teritorije opštine Bujanovac i 884 hektara opštine Trgovište.
Međutim, čak ni zaštićena područja nisu pošteđena pošasti zvane MHE, jer ,kako poručuju iz ministarstva, za njih jeste neprihvatljiva izgradnja MHE u zaštićenim područjima, ali nije zabranjena.
Ovo takođe predstavlja potencijalnu mogućnost izgradnje MHE u dolini Pčinje na teritoriji Bujanovca.
U predelu Pčinje izgradnja elektrana je započela pre više od deset godina.
Svetska organizacija za zaštitu prirode Adrija (WWF) saopštila je da privatni investitori mini hidroelektrana šire lažne vesti i demantuje njihove tvrdnje da MHE ne utiču negativno na prirodu i da WWF podržava njihovu izgradnju.
Poslednjih desetak godina svedočimo sistemskom uništavanju reka i potoka usled ekspanzije malih hidroelektrana, navodi se u saopštenju WWF i dodaje da su u Srbiji i celom regionu prisutni problemi uzrokovani nekontrolisanom izgradnjom MHE.
Za razliku od tvrdnji investitora iznetih u tekstu koji je ranije objavio Tanjug, u WWF fondu kažu da je šteta koju MHE čine prirodi i širem društvu izuzetno velika - od uništavanja rečnih korita, zarobljavanja reka u cevi, gubitka biološke raznovrsnosti i devastacije okolnog područja, do ugrožavanja izvora pitke vode i opstanka lokalnog stanovništva.
"Zbog svega navedenog, WWF nikako ne može podržati izgradnju MHE", poručuje ta organizacija dodajući da se naprotiv uvek transparentno zalagala za održivo korišćenje obnovljivih izvora energije.
WWF ponavlja stav da treba zaustaviti podsticaje za sve vrste malih hidroelektrana i da na taj način treba ograničiti njihovo nekontrolisano širenje i uništavanje naših reka.
"Trenutna politika podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora odgovara isključivo investitorima u MHE, značajno ograničavajući proizvodnju iz drugih obnovljivih izvora, poput sunca i vetra. Štaviše, što je manja instalisana snaga postrojenja, to je veća podsticajna otkupna cena struje, čime se dodatno povećava pritisak na reke, jer je investitorima u interesu da sagrade što više postrojenja manje instalisane snage. To često podrazumeva stavljanje nebrojenih kilometara reka u cevi. U prilog tome govori i činjenica da je 95 odsto sagrađenih MHE snage ispod 1 MW", pojašnjava Nataša Milivojević iz WWF Adrije".
Analiza ulaganja u male hidroelektrane, koju je 2018. godine uradila organizacija Bankwatć, pokazuje kako se većina takvih projekata u Srbiji finansira novcem stranih banaka, a posebno grupa Erste Banke (Austrija) i UniCredit Banke (Italija).
"Investitori često napominju kako su MHE bitne za energetsku budućnost Srbije. Ipak, sve analize pokazuju da je njihov doprinos energetskoj stabilnosti Srbije zanemarljiv. Postojeće MHE u proseku proizvode manje od 0,8 odsto ukupne električne energije, a kada bi se sve planirane izgradile, taj iznos ne bi premašio tri odsto".
U WWF-u ističu da bi zauzvrat hiljade kilometara reka bile izgubljene.
"Ipak, rešenje postoji. Vladi Srbije već smo predložili da se iz Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, trajno ukinu podsticaji za male hidroelektrane i povećaju kvote za druge obnovljive izvore energije poput vetra ili sunca. Time bi se dugotrajno doprinelo boljem energetskom miksu, te stabilizaciji celog sistema. Osim toga, ulaganjima u energetsku efikasnost i modernizaciju elektroenergetskog sistema povećala bi se dostupnost električne energije, umesto uništavanjem naših reka", zaključuje Milivojević.
Vlada Srbije, kako je navedeno, sada ima jedinstvenu priliku da izmeni Uredbu o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz OIE i isključi iz nje male hidroelektrane.
Na taj način poslala bi jasnu poruku da je očuvanje biodiverziteta jedan od strateških prioriteta Srbije odnosno zaštita vodnih resursa kojim obiluje.
Istovremeno, zaustavljanjem dalje izgradnje MHE stali bi uz građane koji su putem protesta i drugim javnim nastupima, jasno pokazali da žele da zaustave dalje uništavanja reka Srbije, navedeno je u saopštenju.
Izvor: Južne vesti/večernje novosti/Tanjug/Bujanovačke
Ovaj tekst je urađen u okviru projekta "Zeleni fondovi u sivoj zoni - Korupcija u ekologiji pod budnim okom medija i nevladinih organizacija u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji", podržanog od strane Asocijacije centara civilnih inicijativa iz BiH, a fininsiran od strane Evropske Unije.