Ono što medij proizvede treba da bude glavno merilo zašto je neko dobio sredstva na konkursu za finansiranje ili sufinansiranje, i da li je zaista napravio medijski sadržaj kojim je aplicirao, zaključeno je na radionici za predstavnike medija i lokalnih samouprava pod nazivom "Izveštavanje i evaluacija projekata u oblasti javnog informisanja".
"Veoma bitno je da kontrolišemo ne samo finansijske izveštaje i izvode sa računa, već i šta mi proizvedemo. To treba neko da počne da gleda i vrednuje", istakli su novinari i predstavnici medijskih kuća.
Sa druge strane, dele mišljenje učesnici i učesnice skupa, lokalni mediji su veoma važni jer bez njih nema kvalitetnog informisanja i pluralizma govora, ničega od osnovnih ljudskih prava i vrednosti savremenog društva.
Đakomo Bozizio, predstavnik Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Bujanovcu, istakao je da je projektno sufinansiranje uvek bila važna tema za medije i društvo u celini, ne samo na jugu, nego u celoj Srbiji.
"Rad lokalnih medija je oduvek je bio važan za razvoj demokratije i dešavanja u društvu, u lokalnim multietničkim zajednicama. Nadam se da će svi prepoznati važnost davanja podrške dobrim medijskim projektima od javnog značaja", rekao je Bozizio.
Predstavnice Ministarstva kulture i informisanja istakle su da ljudi iz medija, koji su često i članovi konkursnih komisija, kao i ljudi iz lokalnih samouprava, moraju jedni druge da kontrolišu i podstiču, da na prvom mestu svi zajedno sarađujemo. Potrebno je da i jedni i drugi znaju celu proceduru oko projekata, dodale su.
"Nastojte da ne daje izveštaj samo administracija – menadžer projekta, direktor ili glavni i odgovorni urednik – već je najboje da to čini u saradnji sa novinarom, sa onim ko će realizovati projekat, te je stoga veoma poželjno da u projekat bude uključen ceo tim", savetuju iz ministarstva.
Na kraju se u realizaciji vidi da je neko samo napisao, ali ne i realizovao projekat, iako je odlično napisan; da projekat nisu iznedrili novinari i da na kraju nije izveden onako kako je zamišljeno, objasnile su predstavnice resornog ministarstva.
"Treba da se projekat profiliše tako da doprinese dobrom medijskom sadržaju, onome što hoćete da poručite građanima – koji će biti krajnji korisnici – kako bi bili informisani, jer oni su nam ciljna grupa, bez obzira na uzrast, pol ili interesovanja, za njih radimo, kao i za nas", zaključeno je na skupu u prostorijama OEBS-a u Bujanovcu.
Pored obraćanja predstavnica Ministarstva kulture i informisanja, drugi deo radionice bio je posvećen diskusiji, evaluaciji i izveštavanju iz ugla lokalnih novinara.
Ljiljana Stojanović ispred udruženja Lokal pres, glavna i odgovorna urednica leskovačkog portala Jugpress, naglasila je da u većini slučajeva kada se dogodi greška, ne postoji loša namera ljudi koji raspisuju i sprovode konkurse, kao ni ljudi iz opština, već je najveći problem nedovoljna edukacija.
"Ne možemo da kažemo da je to baš uvek zato što postoji iskuljučivo politički uticaj, već nepoznavanje materije. Zato je edukacija ljudi iz lokalnih samouprava i nas iz medija važna", rekla je Stojanović.
Slobodan Radičević, glavni i odgovorni urednik RTV Kanal M i član Udruženja novinara Srbije (UNS), rekao je da na osnovu i samo ovog sastanka vidimo koliko je realnih problema u funkcionisanju lokalnih medija i koliko državni organi i donosioci odluka više to shvataju formalno, a znamo da često umeju da zloupotrebljavaju novinare i medije.
"Sve vlasti vole da imaju medije, ali da rade samo za njih, a trošak koji daju iz svojih budžeta često tretiraju kao namet i obavezu, a ne kao ulaganje u bolje društvo i bolje informisanje. Međutim, i mediji su problem jer su neodgovorni u pisanju projekata. Mogu tek da zamislim kakvi su u njihovom sprovođenju", istakao je Radičević.
On primećuje tri grupe problema projektnog sufinansiranja koji oslikavaju suštinu trenutnog stanja, izražavajući nadu da bi u budućnosti mogli da doprinesemo menjanju te slike i da sistem projektnog sufinansiranja ne bude suprotnost svojoj ideji.
"Jedan od osnovnih problema je uniformisanost i nadležnost tumačenja i postupaka sprovođenja projektnog finansiranja, zatim nepostojanje sankcija za nepoštovanje procedura, odnosno tumačenje Zakona o javnom informisanju i Pravilnika o projektnom finansiranju različito od načina kako to radi Ministarstvo kulture i informisanja na nivou lokalnih samouprava", objasnio je Radičević.
Novinar portala InfoVranjske i član Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Radoman Irić apostrofirao je da finansiranje projekata mora biti transparentan proces, kao i da svaki medij mora da zadovolji rad u javnom interesu.
U Srbiji, naglasio je Irić, treba insistirati na apsolutnoj privatizaciji medija sa dva javna servisa, a bez lokalnih, kako se to često zagovara, između ostalog i u Medijskoj strategiji.
"Moramo biti jasni: jesmo za podelu sredstava poreskih obveznika, ali nismo za golu otimačinu, često u režiji države i lokalnih samouprava. Finansiranje ili sufinansiranje projekata za sada je najbolji način da u borbi za tržišni položaj informacije, za njen javni interes, pobede pamet i profesionalizam", rekao je Irić.
On je dodao da je kao član komisija za vrednovanje medijskih projekata nailazio na, kako ih je nazvao, "rijaliti projekte", funkcionalno nepismene, gde su aplikanti mešali osnovne pojmove.
Iz ministarstva podsećaju da oni koji apliciraju moraju da prate rokove u ugovoru između njih, lokalne samouprave, odnosno ministarstva, koji određuju dalji tok komunikacije triju strana posle odobrenog projekta.
Ministarstvo kulture i informisanja je za 2017. godinu pokrenulo pojedine sudske sporove, zbog toga što oni koji su se na konkurs prijavili nisu na vreme dostavili izveštaj, pa projekat nije realizovan, a nije bilo povraćaja sredstava.
Povraćaj sredstava, podsećaju, nije jedina sankcija, već izdavač medija pored novčane kazne ne može da učestvuje na sledećem konkursu, odnosno ni na jedan sledeći dok ne vrati sredstva koja su prethodno u njega uložena.
"Ako nam neko ne dostavi izveštaj na vreme, uputićemo najpre opomenu. Dešavalo nam se da za izveštaj nekoga molimo po tri puta, to ćemo svesti na jedanput, nemamo ni mi toliko kapaciteta da izmolimo vašu ugovornu obavezu. Opomenućemo jednom, a posle ide zahtev za povraćaj sredstava", objasnile su proceduru predstavnice Ministarstva kulture i informisanja.
Među prisutnima je diskutovano ponajviše o proceduri pisanja projekata i popunjavanju priložene dokumentacije, uz podsećanja i savete da se, pre svega, napiše pun naziv izdavača medija kao korisnika sredstava, ali i obrati pažnja na naziv projekta, kako bi se svi podaci slagali sa onima iz prijave, odnosno ugovora.
"Zakon o javnom informisanju je svima nama osnovni po kome radimo i iz njega je proistekao pravilnik koji nam je korak-po-korak obrazložio celu proceduru rada. Zakon nam kaže kako se uređuje projektno sufinansiranje i on propisuje obrasce za prijavu na konkurs i obrasce za podnošenje narativnog i finansijskog izveštaja. Cela Srbija radi po jednom tom obrascu i zato je on važan", podsećaju iz ministarstva.
Neophodno je i da lokalna samouprava prati zakonitost procedure, a pravilnik koji je ona donela mora apsolutno da bude usklađen sa pravilnikom koji je propisalo i usvojilo ministarstvo.
Novinarska i medijska udruženja prate sva dešavanja na terenu tokom procesa prijave i realizacije projekta, i kontrolišu jedinice lokalne samouprave; ali i novinari mogu biti medijski stručnjaci, zavisno od edukacije, obrazovanja ili iskustava, te na kraju bivaju i kontrolori lokalnih samouprava.
Navedeni su i primeri gradova i opština u Srbiji koji nisu pozitivni, jer u opštini Bosilegrad nijednom nije raspisan konkurs, baš kao ni u Kragujevcu, Preševo je takođe drastičan primer neodgovornosti lokalne vlasti, dok je konkurs za sufinansiranje medija u Surdulici, za 2018, raspisan tek pred kraj te godine, u novembru.
Pored medijskih radnika i novinara, kao i predstavnika lokalnih samouprava, radionici je prisustvovala Tamara Grbić-Milošević ispred Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, te Borka Rajšić i Dragica Blagojević iz Ministarstva kulture i informisanja.
Organizator radionice je Misija OEBS-a u Srbiji, uz saradnju Ministarstva kulture i informisanja i Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.