Brankica Janković jedina je kandidatkinja za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, po izboru Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo pri Skupštini Srbije. Predlog odluke će po hitnom postupku biti upućen Skupštini, kako bi se o kandidatu raspravljalo što pre, na nekoj od sledećih sednica parlamenta. Kandidatkinju, koja je i do sada bila na ovoj poziciji, predložila je Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Međutim, prema ocenama stručne i šire javnosti, čitav proces oko kandidovanja nije bio transparentan i nije bilo prilike za vođenje javnog dijaloga o osobi koja će predvoditi jednu od najznačajnijih republičkih institucija, kako su imena kandidata bila nepoznata sve do ponedeljka, 23. novembra - dana zasedanja Odbora.
MALICIOZNA PISKARANJA
Pitanje koje se samo po sebi nameće je zbog čega, pored poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS), nijedna druga poslanička grupa - a ima ih osam u Skupštini - nije predložila svoje kandidate. Da li, zaista, trenutno ne postoji osoba koja ispunjava uslove propisane zakonom, a koja je ujedno sposobna i voljna da odgovori zadacima institucije Poverenika u narednih pet godina?
Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i narodna poslanica SNS, Jelena Žarić Kovačević, ne vidi ništa sporno u načinu na koji je Odbor sazvan.
"Odbor je sazvan apsolutno u skladu sa procedurom. U javnosti su se pojavila maliciozna piskaranja, da ih tako nazovem, i određeni mediji su, prenevši ta piskaranja, obmanuli javnost i građane. Ono za šta je nadležan Odbor je da organizujemo razgovor sa kandidatima i uputimo predlog Narodnoj skupštini koja će u plenumu diskutovati o tom predlogu i kasnije, u danu za glasanje, izabrati poverenika za zaštitu ravnopravnosti", rekla je Žarić Kovačević, a prenela televizija N1 u svojoj emisiji "N1 Studio Live", 23. novembra (link: https://www.youtube.com/watch?v=9FVpoZ5ZAMk).
Prema izjavama nadležnih, predsednik Narodne skupštine je 12. novembra pozvao poslaničke grupe da u roku od osam dana Odboru predlože kandidate za poverenika, sa biografijama i izjavama o prihvatanju kandidature, a najkasnije do 20. novembra.
Tamara Branković iz organizacije Otvoreni parlament ne deli mišljenje predsednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ističući da se ne radi o tome da li je procedura poštovana ili nije.
"Nije bilo transparentnosti, niti prostora za javni dijalog. Potpuno je neshvatljivo zbog čega nismo mogli da znamo za ime kandidata, a takođe je neshvatljivo zbog čega je parlamentu ovoliko dugo trebalo da pokrene izbor za novog poverenika za zaštitu ravnopravnosti", rekla je Branković za "N1 Studio Live" (link: https://www.youtube.com/watch?v=9FVpoZ5ZAMk).
ŠEST MESECI
Ona smatra da nije neobično u demokratskoj praksi Republike Srbije to što javnost nije bila upoznata sa imenima kandidata; u konkretnom slučaju - jednog. Prema njenim rečima, to nam govori da nismo mnogo naučili u odnosu prema institucijama koje treba da nam pomognu da se krećemo na demokratskom putu, posebno prema institucijama koje samom parlamentu treba da budu oslonac u sprovođenju nadzora nad Vladom.
"Videli smo da se opet preko noći ili sa veoma dugim odlaganjem biraju predstavnici nezavisnih institucija. Sličnu situaciju imali smo prilikom prethodnih izbora za poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Na sličan način smo čekali i na izbor za poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Opet je šest meseci proteklo od isteka mandata do momenta izbora", podseća Branković.
Branković je dodala da ne treba zaboraviti da su se i ovog puta organizacije civilnog društva oglašavale, budući da, objasnila je, postoji nekoliko velikih inicijativa ovog sektora koji je predlagao imena kandidata u proteklih šest meseci.
Smatra da je odgovornost isključivo na poslaničkim grupama koje su mogle da saslušaju različite strane, kao i da naprave liste kandidata za poverenika koje bi mogle biti prezentovane u parlamentu.
"O načinu na koji se bira osoba koja vodi ovu instituciju govori nam mnogo činjenica da je predlog za kandidata došao od samo jedne poslaničke grupe. Postavlja se pitanje zbog čega i ostale poslaničke grupe nisu mogle da predlože kandidate", rekla je Branković.
Ivanu Stošić iz bujanovačkog Romskog centra za demokratiju (RCD) iznenađuje da je samo jedna poslanička grupa predložila kandidata, s obzirom da je RCD, organizacija civilnog društva na čijem je čelu, podneo inicijativu da kandidatkinja bude Emila Spasojević, a tu inicijativu upućenu svim poslaničkim grupama podržalo je i potpisalo više od 60 organizacija za zaštitu ljudskih prava.
"Naša kandidatkinja je Emila Spasojević koja je zaposlena u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti od početka njenog postojanja. Razlog za podršku RCD njoj je odlična profesionalna saradnja sa Emilom koja ima izuzetne ljudske kvalitete, ali i veliko pravničko znanje vezano za ljudska prava i diskriminaciju", rekla je Stošić.
Kako je poverenici Janković istekao mandat, i kako je ova institucija funkcionisala praktično bez poverenika na njenom čelu punih šest meseci, RCD je 27. avgusta podneo inicijativu svim poslaničkim grupama u Skupštini Republike Srbije za kandidaturu Emile Spasojević.
"Niko nije odgovorio na našu inicijativu, niti iz jedne poslaničke grupe. Početkom septembra sam zvala Skupštinu i rečeno mi je da, osim Emile, nema nijednog drugog prijavljenog kandidata. Meni je ovo šokantno, budući da se RCD zalaže za načelo transparentnosti, pre svega. Čak ni njeno ime nije stajalo na listi kandidata u petak, 20. novembra, tokom dana žalosti zbog smrti patrijarha Irineja, kada smo saznali da će biti vođen razgovor s kandidatima", istakla je Stošić.
LEGITIMITET, LEGALITET I TRANSPARENTNOST
Stošić je dodala da se ovde, tokom procedure odabira novog poverenika, ne radi o "malicioznim piskaranjima", kako je pojedine tekstove u medijima o sazivanju Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo nazvala predsednica ovog tela, Jelena Žarić Kovačević.
"Ovde se radi samo o zakonodavnom postupku, o zakonu, legitimitetu i legalitetu celog procesa, kao i o njegovoj transparentnosti. Uopšte nije važno ko je kandidat. Pitam se zbog čega Emila Spasojević, na primer, nije pozvana na razgovor", rekla je Stošić u emisiji "N1 Studio Live" (link: https://www.youtube.com/watch?v=9FVpoZ5ZAMk).
Dakle, poslaničke grupe Narodne skupštine mogle su, uvažavajući stav velikog dela civilnog sektora koji se bavi zaštitom ljudskih prava, da barem na razgovor pozovu jedinu kandidatkinju civilnog sektora.
Stošić je istakla da je RCD uputio pisma Evropskoj komisiji, OEBS-u, Savetu Evrope, medijima, ali i samom predsedniku Republike Srbije, sugerišući pritom da je "nedopustiva potpuna netransparentnost i neodavanje imena tog kandidata, sa željom da se sve to uradi ispod žita".
"Civilni sektor je još jedanput obmanut. Mi verujemo da se borimo za vladavinu prava, a ovde je vladavina prava u potpunosti zatajila. I to od strane najvišeg zakonodavnog tela u Republici Srbiji, a to je Skupština", kazala je predstavnica organizacije RCD.
Saša Gajin, profesor antidiskriminacionog prava na Univerzitetu Union, izjavio je za FoNet a preneo Danas, da, iako po zakonu svaka poslanička grupa ima ovlašćenje da predloži svog kandidata, preciziravši da je poslanička grupa SNS iskoristila tu mogućnost i predložila dosadašnju poverenicu, Brankicu Janković, to ne znači da o tom predlogu ne bi trebalo diskutovati i komentarisati ga.
"Postavlja se pitanje kredibiliteta Narodne skupštine u pogledu izbora kandidata koji eventualno ne ispunjava zakonske uslove da bi bio izabran. Ovo je situacija u kojoj ne možemo raspravljati koji kandidat u većoj meri ispunjava zakonom propisane uslove, niti o tome ko je bolji", ocenio je Gajin a preneo Danas (link: https://www.danas.rs/drustvo/gajin-cemu-tajnost-kandidata-za-izbor-poverenika-za-zastitu-ravnopravnosti/).
Fonet, čiju je izjavu preneo Danas, dalje navodi da je grupa nevladinih organizacija, koje ne mogu da predlažu kandidate za funkciju poverenika za zaštitu ravnopravnosti, podnela je Skupštini inicijativu da na tu funkciju bude izabrana diplomirana pravnica iz Beograda, Emila Spasojević, zaposlena u instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Gajin smatra da bi te nevladine organizacije trebalo pitati zbog čega na mestu poverenika nisu podržale dosadašnju poverenicu, Brankicu Janković.
I Radio-televizija Srbije (RTS) je u ponedeljak, 23. novembra, na Prvom programu, u informativnoj emisiji "Dnevnik" saopštila vest o potencijalno novom mandatu Brankice Janković (link: https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/4160972/.html).
"I naredne četiri godine poverenica za zaštitu ravnopravnosti, bar što se tiče skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, biće dosadašnja poverenica, Brankica Janković".
Za pohvalu je što je Javni medijski servis odlučio da govori o temi od javnog interesa, za promenu, ali je mogao da kaže nešto i o tome zašto se o imenu kandidata za poverenika saznalo tek u danu zasedanja Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Fali i bekgraund, odnosno kontekst za razumevanje i racionalno rezonovanje, a ne napredno; nema kritičkog osvrta.
Organizacije za ljudska prava zatražile su da Skupština osigura transparentnost procedure izbora novog poverenika, ali i da se obustavi postupak koji je u toku.
Ostaje nam da sačekamo odluku Skupštine. Rezervni plan protiv onih koji preko noći rešavaju goruća državnička pitanja, čini se, ne postoji. Bauljaju tako, u pomračini, pa ko koju fotelju zgrabi.
Ne treba podsećati da je i zakonski rok probijen, jer je pre više od pola godine istekao mandat prethodnog poverenika. Da li će "prethodni" biti i "budući", saznaćemo brzo. Noći su pred nama.
Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.