Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite u Vranju i Sigurna kuća u Vranjskoj Banji nemaju upotrebnu dozvolu za rad i nisu licencirane

 

Na adresu portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) stigao je odgovor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kome između ostalog piše: Obaveštavamo vas da Sigurna kuća u Vranjskoj Banji  kao ni JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranju nemaju licencu nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Sigurna kuća u Vranjskoj Banji  kao ni JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranju nemaju licencu Sigurna kuća).

Povod da dođemo do ovakvih informacija koje govore o protivzakonitom poslovanju Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite u Vranju, (CZS) je taj što je Romski centar za demokratiju (RCD) postigao dogovor sa direktorkom CZS, Ivanom Tasić (Srpska desnica), za nastavak saradnje preko Javnog konkursa Ministarstva građevinarstva i infrastrukture za finansiranje projekata udruženja i drugih organizacija civilnog društva u oblasti socijalnog stanovanja, o čemu je portal KTJS pisao 10. aprila.

http://www.ktjs.rs/teme/transparentnost/52-da-li-sigurna-sigurna-kuca?fbclid=IwAR2-rjYvCrpg_XJONienP_WVbMuw_x8gMAe_ssSP0kk8Kw5Z6lnMr8FyBjQ

Iz ovoga se može primetiti da direktorka Tasić nije odgovarala na naša pitanja, već je to učinio Stručni tim, koji je nenamerno ili ne, dao odgovore koji su negirali da CZS nije, niti planira da učestvuje sa bilo kojom organizacijom ili udruženjem na Javnom konkursu Ministarstva na čijem je čelu Zorana Mihajlović.

Da je došlo do obmanjivanja javnosti svedoči Protokol o saradnji  Centra za društvene integracije (CDI) i JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, Anite Stojanović (SNS) i Ivane Tasić (SD), objavljen 27. marta, koji se odnosi na realizaciju projekta „Oaza za žene i decu žrtve porodičnog nasilja“.  

 

Neuspešno je do nedavno portal KTJS pokušavao da dobije validne podatke o sardnji i apliciranju na Javnom konkursu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, sve dok na društvenoj mreži Fejsbuk nisu osvanule fotografije ministarke Mihajlović i predstavnika udruženja ili organizacija koji su „prošli“ na konkursu. Među njima su i Anita Stojanović u ime CDI i Ivana Tasić direktorka CZS.

U ugovoru koji su potpisale ministarka Zorana Mihajlović i pravna zastupnica CDI, Anita Stojanović, piše da su ovoj organizaciji za „Oazu za žene i decu žrtve porodičnog nasilja“ odobrena sredstva u iznosu od milion 144 hiljade i 792 dinara, dok je rok za realizaciju projekta 30. septembar ove godine!?

Naravno da se sa realizacijom projekta nije počelo, jer i CZS i Sigurna kuća nemaju upotrebnu dozvolu i nisu licencirane. U projektnoj dokumentaciji međutim piše da “Oaza za žene i decu žrtve porodičnog nasilja” treba da bude okončana do 30. septembra ove godine. Da li su to razlozi što direktorka Tasić ne daje odgovore na novinarska pitanja, dok se Anita Stojanović iz CDI, izokola raspituje odakle portalu KTJS, Memorandum o saradnji između Anite Stojanović I Ivane Tasić, koji je objavljen na nađem portalu.

KTJS je 16. jula poslao imail direktorki CZS, Ivani Tasić u kome je molimo da odgovori na tri pitanja:

 

 

Poštovana direktorka Tasić,

molim Vas da odgovorite na sledeća pitanja, vezana za serijal tekstova o Sigurnoj kući. Takođe Vas molim da na pitanja odgovorite Vi, a ne Stručni tim, s obzirom da je prošlog puta zbog nerelevantnih odgovora došlo do zabune i kod nas (ktjs. rs), kao i kod čitalaca.

 

1.     Da li Sigurna kuća poseduje Upotrebnu dozvolu za rad? Ukoliko je posedujete, molim Vas da nam dostavite fotokopiju do četvrtka 18. jula

 

2.     Ima li Sigurna kuća licencu za rad? Ako ima, molim Vas za fotokopiju iste.

 

3.     Koliko žena i dece koji su žrtve porodićnog nasilja boravi trenutno u Sigurnoj kući?

 

 

 

 

                                                                 S poštovanjem

                                                                 Slavica Cv etković

                                                                 novinarka portala Koaliocija za

                                                                 transparentnost juga Srbije (ktjs.rs)

 

 

Odgovore do danas nismo dobili, a kako stvari stoje, nikada ih i nećemo čitati.

Da ne bude zabune, da bi se konkurisalo kod Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, organizacija ili udruženje aplicira, šalje projekat, potpisuje ugovor i podnosi finansijski i narativni izveštaj. Prema rečima Ivane Stošić, predsednice UO RCD, ova nevladina organizacija  je prošle godine sa  direktorkom Ivanom Tasić, konkurisao kod resornog ministarstva za projekat uvođenja protivpožarnog sistema i hidrantsku mrežu u Sigurnoj kući, dok je obaveza direktorke CZS, bila da dobije upotrebnu dozvolu i licencu za rad Sigurne kuće. Taj projekat je uspešno realizovan i opravdan, što se RCD tiče, dok Tasić nije obavila svoj posao.  Na koji način će CDI opravdati blizu milion i 200 hiljada dinara, pitanje je čini se i za Anitu Stojanović, Ivanu Tasić ali i ministarku Zoranu Mihajlović.

KTJS je nesumnjivo počeo da otvara „pandorinu kutiju“, i nastaviće da se bavi ovom temom. Sigurna kuća je zatvorena, a za projekat „Oaza za žene i decu žrtve  porpdičnog nasilja“ je dobila blizu milion i 200 hiljada dinara.  Dok ovaj „predmet“ ne bude dostavljen resornom ministarstvu, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, svim relevantnim institucijama koje se bave ovakvom problematikom, među kojima je i tužilaštvo, nameće se pitanje gde će eventualno žene žrtve nasilja, napuštena penzionisana lica koja su zanemarena, biti smeštena? Pri tom ne treba zaboraviti da penzioneri koji su primorani da borave u Prihvatilištvu, obogaćuju budzet ostavljajući penziju CZS.

Da li sve ono što preživljavaju žene i deca-žrtve porodičnog nasilja i zanemarena lica, vredi milion 144 hiljade i 792 dinara, i ko će snositi odgovornovnost za nepostojanje upotrebne dozvole i licence za rad CZS i Sigurne kuće, uskoro će se znati. Takođe, KTJS će u interesu javnosti pokušati da dođe do informacije, gde su pare poreskih obveznika u pomenutom iznosu.

Smatramo da je ženama i deci žrtvama porodičnog nasilja, daleko potrebnije da budu zbrinuta u Sigurnoj kući, ali u kući koja ima upotrebnu dozvolu i licencu za rad, od bilo kakve Oaze i Letnjikovca. Ovako koncipiran projekat je ništa drugo nego ruganje žrtvama nasilja i bacanje para poreskih obveznika Srbije.

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.