utorak, 01 jun 2021 17:39

Jug Srbije 20 godina posle sukoba – dostignuća i neuspesi

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Maja 31. navršilo se tačno 20 godina od kako je zvanično okončan oružani sukob na jugu Srbije između srpske policije i Vojske Jugoslavije, na jednoj strani, i pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, sa druge strane.

 

Tog datuma združene snage bezbednosti vojske i policije uspostavile su kontrolu nad Kopnenom zonom bezbednosti, pet kilometara duž administrativne linije (granice) sa Kosovom.

Kao posledica ovog sukoba, koji je velikim intenzitetom trajao od novembra 2000. do maja 2001. godine, a sporadično od početka 2000. godine, živote je izgubilo oko 100 ljudi. Među njima je bilo srpskih policajaca, vojnika Vojske Jugoslavije, boraca Oslobodilačke vojske Preševa, Bijanovca i Medveđe, ali i civila.

 

Kraj oružanog sukoba rezultat je tromesečnih razgovora između uključenih strana, predvođenih glavnim pregovaračima, Nebojšom Čovićem sa srpske, odnosno Ridvanom Ćazimijem, poznatijim kao komandant Leši, sa albanske strane.

Uz posredovanje predstavnika NATO-a, Pitera Fejta i Šona Salivena, razgovori su kulminirali potpisivanjem sporazuma o demilitarizaciji, u Končulju kraj Bujanovca, 20. maja 2000. godine, od strane komandanata Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, dok se srpska strana obavezala da će poštovati tzv. "Čovićev plan", koji je dobio zeleno svetlo u sedištu NATO-a i OEBS-a, a čiji je cilj bio rešavanje svih pitanja u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.

 

ULOGA DRŽAVE

Sada, 20 godina nakon završetka oružanog sukoba u južnoj Srbiji, postoje različita tumačenja o dostignućima i neuspesima koji su zabeleženi tokom ove dve decenije.

Postoje razlike u ocenama između predstavnika srpskih i albanskih političkih partija – između njihovih zvaničnika, u zavisnosti od toga da li su na vlasti ili u opoziciji – državnih organa, kao i nestranačkih ličnosti.

Ono oko čega se svi slažu ima veze sa bezbednosnom situacijom. Sagovornici portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) smatraju da je ona stabilna i da su se tokom ovih godina bezbednosne okolnosti značajno popravile.

 

Predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Zoran Stanković, bezbednosnu situaciju vidi kao "veoma povoljnu".

"Važno je da se tokom ovog perioda u ovom regionu održavao mir i da nismo imali međuetničkih razmirica", rekao je Stanković, koji predvodi ovaj vladini organ formiran decembra 2000. godine.

 

Prema njegovim rečima, tokom ovih godina država i međunarodna zajednica u ove tri opštine na jugu Srbije uložile su oko 120 miliona evra.

"Izgrađeni su vodovodi, kanalizacije, putevi, škole, Ekonomski fakultet u Bujanovcu, vanbolničko porodilište u Preševu. Obezbeđene su knjige za albanske đake, studenti i đaci su dobili stipendije, a pružena je i podrška malim i srednjim preduzećima", rekao je Stanković.

 

Dodaje da će u budućnosti Koordinaciono telo raditi na otvaranju novih radnih mesta.

 

Sa ocenom predsednika ovog državnog tela slaže se i narodni poslanik iz redova Srpske napredne stranke (SNS), Nenad Mitrović, koji je i šef lokalnih naprednjaka za opštinu Bujanovac.

"Država je učinila mnogo za jug Srbije. Polazeći od infrastrukture i osiguranja sredstava za druge segmente važne za život građana ovde. Druga je stvar kako su lokalni lideri koristili ova sredstva", kaže Mitrović.

 

Narodni poslanik krivi lokalne lidere što nisu uspeli da ubede vladu, ali i domaće i strane investitore za ekonomske investicije u regionu.

"Ovo je posledica njihovog neznanja. Nisu uspeli da urade ništa na otvaranju novih radnih mesta i ekonomskom razvoju", rekao je Mitrović, aludirajući na opštinske čelnike na jugu Srbije.

 

NEZADOVOLJSTVO ALBANSKE STRANE

 

Mitrovićev kolega u parlamentu, Šaip Kamberi, koji je i predsednik Stranke za demokratsko delovanje (SDD), više govori o neuspesima nego o dostignućima u ove dve decenije.

 

Stvaranje multietničkih policijskih snaga 2001. godine Kamberi vidi kao pozitivan korak, ali dodaje da ta formacija s godinama postaje sve više jednonacionalna.

"Broj Albanaca se smanjuje. Mesta albanskih policajaca koji su otpušteni i onih koji odlaze u penziju popunjavaju se Srbima", ističe Kamberi.

 

Drugi problem je, prema njegovim rečima, policijska komandna struktura, posebno u Bujanovcu, koja "uopšte ne oslikava odnos broja stanovnika".

 

Kamberi takođe broji mnoga pitanja koja smatra kršenjem prava Albanaca u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa.

"Neadekvatno učešće albanskih kadrova u sudovima i tužilaštvu, ali i drugim državnim organima, odeljenjima i javnim preduzećima koja se nalaze u ovim opštinama. Govorimo i o pasivizaciji adresa Albanaca, sa naglaskom na opštinu Medveđa, zatim zabrana upotrebe nacionalnih simbola, neprihvatanje diploma sa Kosova, stagnacija pregovora o sprovođenju Plana od sedam tačaka", kaže Kamberi.

 

Ragmi Mustafa, predsednik Albanskog nacionalnog saveta, slaže se sa konstatacijama Kamberija. Pozitivan korak vidi u obezbeđenju udžbenika iz Albanije za učenike albanskih osnovnih škola, ali naglašava da bi to trebalo učiniti i za srednjoškolce.

 

Mustafa izražava zabrinutost zbog onoga što naziva "nacionalističkom i ponižavajućom retorikom protiv Albanaca, posebno od strane srpskih zvaničnika vlade".

"Slučaj ministra Aleksandra Vulina tipičan je primer vređanja drugog naroda. Nažalost, pravosuđe u Srbiji legalizovalo je tako uvredljiv jezik ministra koji nastavlja da vređa Albance nazivajući ih 'šiptarima'", naglašava Mustafa, koji je, između ostalog, optužen od strane Prekršajnog suda zbog isticanja albanske zastave u zgradi institucije koju je on vodi povodom Dana nezavisnosti Albanije.

 

Brisanje Albanaca iz civilne evidenticije, zabrana upotrebe nacionalnih simbola, neprihvatanje diploma, minimalno učešće u državnim organima, predsednik opštine Bujanovac, Nagip Arifi, takođe vidi kao "vrstu diskriminacije".

Međutim, Arifi pominje i pozitivne stvari koje su se dogodile tokom ovih 20 godina.

 

Kao istorijsku prekretnicu, Arifi doživljava izbore 2002. godine, kada su Albanci uspeli da dobiju vladajuću većinu u Bujanovcu, kada je i sam izabran za gradonačelnika.

"Od te godine uspeli smo da popravimo mnoge nepravde koje su nam učinjene i radimo za dobro građana. Izgradili smo puteve, škole, vodovode, univerzitetske objekte, pomogli smo poljoprivrednicima i studentima, subvencionisali sport, kulturu, civilno društvo", naglašava Arifi.

 

Arifijev zamenik u opštini Bujanovac, Šćiprim Musliu, sin bivšeg političkog lidera Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, sada preminulog Jonuza Musliua, naglašava da bi trebalo organizovati međunarodnu konferenciju na kojoj bi se razmotrilo šta je učinjeno za ovih 20 godina i šta treba učiniti u budućnosti, sve to uz pomoć jasne strategije.

 

Kao lider Pokreta za demokratski progres, Musliu optužuje Srbiju da nije poštovala sporazume iz 2001. godine.

"Atentat na komandanta Lešija uoči mira, nesprovođenje Končuljskog sporazuma, stagnacija u ekonomskom razvoju i zdravstvu, ili diskriminacija Albanaca u zastupanju samo su neki segmenti koji dokazuju da Srbija nije spremna da reši ova pitanja", navodi Musliu.

 

NOVA VLAST U BUJANOVCU – POVRATAK UNAZAD

 

Stojanča Arsić je bio gradonačelnik Bujanovca u vreme sukobaNa poslednjim lokalnim izborima, održanim 2020. godine, bio je nosilac izborne liste partija i građanskih grupa okupljenih oko Socijalističke partije Srbije (SPS).

"Multietnička policija je jedno od najvećih dostignuća za ovaj region. Iako su neki bili skeptični prema ovoj formaciji, jer su u nju bili uključeni i neki bivši članovi Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, pokazalo se da je to bio dobar projekat. Mir je održan i ovo je izuzetno važno. Ne treba zaboraviti državnu pomoć svih ovih godina i pomoć međunarodnog faktora u raznim projektima", kaže Arsić.

 

Prema njegovim rečima, ovaj region je zastao u ekonomskom razvoju, a kao razlog navodi nerešene odnosa između Prištine i Beograda.

 

Arsić izražava bojazan da novi jednoetnički vladajući sastav u Bujanovcu nije dobar znak.

"Albanci su pogrešili što su formirali jednonacionalnu koaliciju nakon poslednjih izbora i to je štetno. Ovim činom smo se vratili u prošlost, pre 2000. godine, kada su Bujanovcem vladali samo Srbi. Ovo je greška koja može imati posledice", rekao je Arsić.

 

I lider lokalnih naprednjaka iz Bujanovca i narodni poslanik Nenad Mitrović, albansku nacionalnu koaliciju vidi kao štetnu.

"Iako su lokalni albanski lideri odlučili da stanu iza sporazuma iz Tirane o jednonacionalnoj vladavini, oni će veoma pogrešiti. Svi ćemo patiti – Albanci, Srbi, Romi...", naglašava Mitrović.

 

Međutim, gradonačelnik Bujanovca, Nagip Arifi, smatra drugačije.

"Koalicija je stabilna i kao takva donela je političku stabilnost. Srpske stranke nisu deo koalicije, ali srpski građani uopšte nisu diskriminisani", kaže Arifi.

 

BUDUĆNOST

 

Arber Pajaziti, predsednik Alternative za promene u Bujanovcu, jedan je od najmlađih lidera na političkoj sceni u južnoj Srbiji.

 

Priznaje da u ovom regionu ima mnogo problema, ali takođe predstavlja potencijalna rešenja.

"Država je ovo područje prepustila zaboravu. Mladi ne vide perspektivu, pa iz dana u dan odlaze, kako prema velikim centrima, tako i prema Zapadu. Diskriminacija manjina, posebno Albanaca, i zastareli mentalitet lokalnih lidera učinili su ovaj region bezizlaznim. Kada se dostigne visok nivo svesti i kada nove generacije preuzmu političku sudbinu u svoje ruke, tek tada možemo imati novi početak i perspektivu u našem regionu", zaključuje Pajaziti.

 

Dok su građani južne Srbije iza sebe počeli da ostavljaju "gorka sećanja od pre 20 godina", sada se suočavaju sa svakodnevnim brigama.

Smešten na raskrsnici puteva Srbija – Kosovo – Severna Makedonija – Bugarska, ovaj region se često smatrao izuzetno važnim za one koji bi želeli da imaju uticaj na geostrateške tokove.

Za razliku od "velikih igrača", ovde građani ni u kom slučaju ne bi želeli da se vrate u prošlost, u vreme kada se pucalo.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

Pročitano 266 puta

Koalicija za transparentnost juga Srbije

Partizanska 9a/9

17500 Vranje

Tel. 017/420-321

email: info@ktjs.rs