utorak, 17 mart 2020 15:15

Hronika jedne reke: Od Južne do "Tužne Morave"

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

 

Priča o Južnoj Moravi pod nazivom "Tužna Morava" koju su 2010. snimili pripadnici udruženja "Extrime" uzdrmala je čitavu Srbiju, ali od toga dana stvari ni na koji način nisu pomerene sa mrtve tačke. Prema navodima izviđača iz odreda "Zavičaj 1903", glavni problemi najvećeg vodotoka u ovom delu zemlje su izuzetno nestabilne obale sklone obrušavanju, velike količine nagomilanog komunalnog i biološkog otpada, generisani otpad na ušću pritoka, nepristupačnost obali i velika pokrivenost vegetacijom obe obale.

Iako je stanje dobro poznato, do sada niko ništa nije preuzeo po ovom pitanju. Premda je gradonačelnik Vranja, Slobodan Milenković, u svom ekspozeu prilikom preuzimanja lokalne vlasti naglasio da će ona učiniti sve u cilju zaštite životne sredine i preduzeti sve neophodne mere donešenjem plana sa namerom zaštite i očuvanja voda, to se ipak nije dogodilo.

Setimo se slike prljavog rečnog korita Južne Morave, bez obzira čija je to nadležnost. Ne možemo da okrećemo glavu i zanemarujemo taj problem, baš kao ni veliki ekološki problem Pljačkovice i kontaminiranost uranijumom, ali i ekološki problem Aleksandrovačkog jezera. Od 2016. godine i preuzimanja vlasti Srpske napredne stranke (SNS) u Vranju, nažalost, ništa od ovoga što je najavio gradonačelnik nije ostvareno u praksi.

Iako je lokalna vlast za projekte ekologije u predhodne tri godine odvojila tri miliona dinara, ni jedan jedini dinar nije utrošen da bi se ozbiljnije radilo na ičemu što se tiče Južne Morave.

Istovremeno, vlast ima i lokalni fond za zaštitu životne sredine iz koga takođe nije potrešen ni jedan jedini dinar za Južnu Moravu.

 

U izveštaju koji su vranjski izviđači predočili Srpskoj javnosti stoji da gornji tok Južne Morave karaterišu ogromne erozije obale, produbljivanje rečnog korita od četiri do čak 12 metara, kao i velike količine oborenih stabala koje su preprečile reku.

"Na taj način formirano je više brana u vodotoku Morave, ali se na njima zadržava komunalni i biološki otpad. Zabeleženo je i mapirano čak 15 mesta na kojima je reka preprečena i plovidba njome onemogućena na sve zamislive načine", kažu izviđači iz odreda "Zavičaj 1903".

Da stvari ne budu potpuno "crne", potrudila se međunarodna zajednica koja je vranjskom "Vodovodu", uz garanciju Grada Vranja, dala kredit za finansiranje kolektora za prečišćavanje otpadnih voda. Plan za izgradnju kolektora postoji od 2010, kada je i meren protok kanalizacije u Vranju.

Na osnovu rezultata tih merenja koje je uradio "Vodovod", uz pomoć jedne beogradske profesionalne organizacije, osmišljeni su i kapaciteti za pravljenje kolektora. Posle nekoliko godina Nemačka KFW banka odobrila je kredit Vranju za ovaj posao, u visini od 14,2 miliona evra, a toj cifri kasnije je dodato još 400 hiljada evra. Sve u svemu, projekat je vredan oko 15,9 miliona evra i obuhvata izgradnju 19 kilometara kolektora za otpadne vode i izgradnju postrojenja za njihovo prečišćavanje. Ali i ovde se, čini se, javljaju problemi jer se javno priča da "Vodovod" nije u stanju da redovno servisira prispele rate.

Uz sve napore, izgradnja kolektora zvanično je počela 10. februara 2020. godine a prema rečima ministarke građevinarstva, Zorane Mihajlović, "sve treba da bude završeno do februara 2021".

 

Južna Morava, dok čeka da joj neko pomogne, ume da bude i opasna po okolinu; obilne padavine često dovode do izlivanja Morave i plavljenja priobalja, a da tu skoro nikada nije reč samo o prirodnoj nepogodi jer je očigledan i ljudski nemar i nepreduzimanje makar osnovnih mera koje bi sprečile ovakav razvoj. U čitavoj takvoj situaciji dolazi do stalnih akcidenata kao što je onaj iz jula 2019. godine, kada je Moravu nizvodno od Vladičinog Hana prema Džepu zadesio veliki pomor ribe.

"U reci su plutale uginule ribe, a videli smo ošamućene mrene. Riblja mlađ je postradala, pa smatramo da je izgubljeno nekoliko generacija ribljeg fonda", rekli su ribočuvari iz hanskog udruženja ribolovaca.

 

Prema ovim svedočenjima, voda u Moravi je tada bila "jako zapenušana i crna".

"Insprektori su konstatovali da je u pitanju puštanje otpadnih voda iz fabrike sokova 'Nektar', jer voda smrdi na neku kiselinu", ističu ribočuvari iz Vladičinog Hana.

Taman je, paradoksalno, srpski tragična tranzicija pomogla da se Morava koliko-toliko oporavi ovih dana, svedoci smo da vranjska HK "Jumko", ispuštajući praktično otrove u Vranjsku reku, ponovo truje Moravu i dovodi je na samu ivicu nestajanja. U takvoj situaciji najgori scenario je ovaj po kome niko ništa ne preduzima i po kome je navedeno ponašanje ne samo uobičajno, već i potpuno normalno.

Južna Morava je na samrti i traži za sebe lek.

No, ima li ga u ovoj i ovakvoj situaciji?

 

MI, A NE ONI

 

Za svoju priču o "Tužnoj Moravi" novinarka iz Beograda, Anđelija Stojković, dobila je nagradu MTV-a za najboljeg mladog srpskog reportera u 2011. godini. Ona kaže da je zahvalna što je uspela da skrene pažnju javnosti na ogroman problem Južne Morave.

 

"Priča o Južnoj Moravi je jedna o najtužnijih koje sam radila, jer govori mnogo o nama samima. To đubre u Moravu nisu bacali neki stranci ili okupatori, već ljudi koji pored te reke žive i koje je ta reka nekad hranila. Opet, naša Morava kao da je bitna samo pojedincima, o njoj su se brinile samo male i usamljene grupe. Kolektivno smo odgovorni za Moravu i nemar koji gajimo prema njoj, a Srbija tek treba da otvori Poglavlje 27. o zaštiti životne sredine. Možemo da pričamo kako nas neko mrzi i kako za nas važe neki drugi aršini, ali kako ćemo zatvoriti to poglavlje sa ovakvom Južnom Moravom, koju smo sami, bez ičije pomoći, potpuno uništili", kaže Stojković.

 

 Ovaj tekst je urađen u okviru projekta "Zeleni fondovi u sivoj zoni – Korupcija u ekologiji pod budnim okom medija i nevladinih organizacija u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji", podržanog od strane Asocijacije centara civilnih inicijativa iz BiH, a finansiran od strane Evropske unije.

Pročitano 542 puta