ponedeljak, 24 februar 2020 13:59

Nesrećna vremena

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(7 glasova)


Rok od 120 kalendarskih dana od dana uvođenja u posao za realizaciju projekta "Rekonstrukcija Gradskog parka Grada Vranja" istekao je početkom februara tekuće godine, pa je, na zahtev Grada, "zbog nemogućnosti da se u prethodno predviđenom roku realizuje", vreme za njegovo sprovođenje prolongirano za šest meseci, do 24. jula 2020, kako je obrazloženo u aneksu ugovora.

Radovi na rekonstrukciji parka u Vranju zvanično su započeti 7. oktobra 2019, što je trebalo da znači da će 3. februara, uklanjanjem žice koja oivičuje park čitavim njegovim obimom, postati otvoren za posetioce. Ipak, posao će potrajati.

Prema ugovoru, potpisanim između Grada Vranja i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, ukupna vrednost investicije, za obe faze rekonstrukcije Gradskog parka, iznosi 134 miliona dinara sa PDV-om (120 miliona bez PDV-a). Kako je bilo planirano da radovi traju 120 kalendarskih dana, a uzimajući u obzir ukupnu cenu projekta, dolazi se do prosečne cifre od oko 9.500 evra, koliko košta jedan radni dan. Postavlja se pitanje da li će, i koliko, ovo odlaganje posla i "prazno" gradilište koštati poreske obveznike Vranja, ali i Republike Srbije, premda i Ministarstvo finansira ovaj poduhvat.

Aleksandar Manić, zakonski zastupnik firme Društvo za transport i trgovinu "Euro lider" d.o.o. Žbevac, koja je izvođač radova i čije se mašine mogu svakodnevno videti na gradilištu, do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na pitanja poslata na zvaničnu imejl-adresu kompanije čiji je direktor. Između ostalog, upitan je zbog čega se rekonstrukcija parka u samom gradskom jezgru ne odvija prethodno utvrđenom dinamikom, kao i da li će ova nonšalantnost odgovornih učesnika projekta dodatno stajati poreske obveznike.

A, osim bagera, par kamiona, pokojeg porušenog drveta, mačke ili psa – i, pride, čitavom površinom izrovanog Gradskog parka – ništa se drugo ne može videti. Gradilište zvrji prazno. Nema radnika. Prema rečima sugrađana koji žive u njegovoj blizini, ali i uvidom u stanje stvari "na terenu" novinara portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS), niko od njih se ne seća da je video nekog od uposlenih kako, upravljajući mašinama, radi posao za koji je plaćen. Po kiši i snegu se ne može raditi, ali je od oktobra prošle godine, kada je rekonstrukcija počela, bilo i mnogo sunčanih dana, pa to ipak nije doprinelo naročitoj agilnosti radnika, reči su sugrađana iz tog dela Vranja.

 

NIJE IZGRADNJA ZGRADE

Aktivistkinja i studentkinja, Dejana Stošić, organizatorka protestnog skupa građanske inicijative protiv rekonstrukcije, koji je pod nazivom "Odbranimo Gradski park" održan 15. oktobra 2019 – kada se okupilo nekoliko desetina građana i građanki – smatra da su rokovi probijeni zbog "nesposobnosti i neažurnosti odgovornih lica".

"Postavlja se pitanje zašto se ovi radovi, koji koštaju u proseku 10.000 evra dnevno, izvode duže od tri meseca. Zašto smo na gradilištu mogli da vidimo jednog ili dvojicu radnika preko dana, neretko nijednog? Najgore je što oni sad, nakon isteka roka, mogu da promene plan rekonstrukcije parka bez ikakvog objašnjenja", istakla je Stošić.

Povlači paralelu sa ulicama Bore Stankovića u Vranju i glavnom u Vranjskoj Banji, gde radovi na rekonstrukciji i saniranju takođe "traju duže od predviđenog".

"Duguju građanima Vranja objašnjenje zašto tri meseca kasnije i dalje ne mogu da prođu kroz park, ili Banjčanima zašto su im ulicu pretvorili u rov. Rok za rekonstrukciju Ulice Bore Stankovića takođe je odavno istekao, međutim očito nismo dovoljno dobri, mi koji smo njima dali posao i iz čijih džepova primaju plate, da znamo zašto je došlo do odlaganja ili produžetka radova", rekla je Stošić.

Ona je skrenula pažnju i na izvođača radova koji je nosilac posla (postoje i tri kompanije koje su podizvođači) – gorepomenuti "Euro lider" čiji je zastupnik Aleksandar Manić – izražavajući sumnju što je baš ta firma dobila posao rekonstrukcije parka.

"Kako firma koja se bavi uvozom i izvozom robe radi kao izvođač radova?", pita odgovorne Stošić.

 

Inače, na sajtu Agencije za privredne registre (APR), u informacijama o kompaniji čiji je Manić direktor, kao pretežna delatnost navedena je "drumski prevoz tereta"; a premda je, sudeći po imenu firme, i "društvo za transport i trgovinu", opravdano je zapitati se koje su reference preporučile "Euro lider" d.o.o. iz Žbevca da dobije posao izvođača radova u ovom kapitalnom projektu.

Manić ni na ovo pitanje nije odgovorio novinaru portala KTJS.

 

Glavna gradska urbanistkinja, Jelena Marković, kašnjenje radova u okviru rekonstrukcije parka, površine bezmalo dva hektara (20.000 "kvadrata"), pravda vremenskim uslovima i nepogodama.

"Grad je u startu znao", rekla je Marković za portal KTJS, "da ovu rekonstrukciju ne može da finansira iz svojih fondova". Projekat je urađen i građevinska dozvola dobijena, pa je Vranje čekalo "neki konkurs na nivou države" da novac za ovu namenu zaiska.

"Mi smo mogli da kažemo da nećemo to sve, da nama ne odgovara doba godine da krenemo sa radom, ali je onda pitanje da li ćete sledeće godine da dobijete. To se desilo u vrlo nesretno vreme u pogledu izvođenja radova. Sve je nesretno kad krećete da gradite u novembru ili decembru. Oni vam daju pare a vi morate u toj kalendarskoj godini da krenete u izvođenje radova, jer ako ne krenete znači da ste odustali od tog konkursa i dobijenih sredstava", rekla je Marković.

Glavna gradska urbanistkinja dodala je da sam obim posla nije "ne znam koliki" jer nije u pitanju "izgradnja zgrade", a da će rekonstrukcija zavisiti od toga koliki broj radnika će biti doveden na gradilište.

"Imam informaciju da je najkomplikovaniji deo posla završen, a to su podzemne instalacije. Ostalo je sređivanje trotoara. To nije asfaltiranje, nego postavljanje behaton ploča. Teren mora da se iskopa, tamponira, donese novi sloj zemlje i šljunak, pa onda preko toga slože ploče. Sad je previše blata", objasnila je Marković.

 

NEZNATNO SMANJENJE ZELENILA

Upravo to popločavanje o kome govori sagovornica portala KTJS jedan je od najvećih strahova naših sugrađanki i sugrađana: da će se, zarad postavljanja tih ploča, seći drveće i smanjiti zelena površina u parku koja, prema nekim podacima, čini do 67 posto ukupne površine; ostatak su staze.

Da je bojazan građana opravdana, može se zaključiti pogledom na fotografije idejnog projekta budućeg izgleda parka. Ne uzimajući u obzir drveće na njima, koje je deo stilizovanog prikaza i ne odgovara realnom stanju stvari (preciznije: drveće na ovim fotografijama je dodato "reda radi", bitno je popločavanje), kao i skulpturu Koštane koja ipak neće biti deo novoizgrađene fontane, sve ostalo bi, nakon rekonstrukcije, trebalo biti vrlo slično idejnom rešenju (vidi fotografije).

 

Dakle, prema rečima glavne urbanistkinje, Jelene Marković, strah građana zbog eventualnog smanjenja zelenila je neosnovan. Rekla je da se nijedno stablo ne sme poseći, kako je projektom i predviđeno.

"U projektnom zadatku je jasno napisano da oni ne smeju nijedno drvo da poseku. Ako se neko drvo nađe na položaju gde prolazi podzemna trasa, oni moraju da ga obiđu ili podzemnu trasu pomere u skladu sa tim drvetom. Čitam komentare da je neko drveće porušeno. Nije drveće niko dirao već je tlo rastresito, kopali su za podzemne instalacije pa se pomerilo tlo koje je bilo 'nabijeno'. Moguće je i da je jedan jači vetar podigao neko drvo", objasnila je Marković.

Ona, ipak, ne može sa sigurnošću da tvrdi da neće biti smanjenja zelene površine, makar minimalnog. Jedina nova staza koja se dodaje, kako kaže, je na potezu iza spomenika Bore Stankovića – tuda su građani već prolazili, tom utabanom zemljom, pa su "prepoznate njihove želje i navike".

"Samo se ta jedna stazica ubacuje, sve ostaje zelenilo. Ako kažemo smanjenje zelenila, to je neznatno smanjenje. Na prostoru oko Paviljona zelena površina moraće da se smanji", dodala je glavna gradska urbanistkinja.

 

BEZ ODGOVORA VEĆNIKA

Prema njenim rečima, svake godine u jesen radnici JKP "Komrad" obilaze park i svako stablo pregledavaju i procenjuju da li je drvo dobro ili nije, vadi se u slučaju da je počelo da truli i na njegovo mesto sadi novo. "Oni ove godine nisu sproveli proceduru da se ukloni neko drvo", dodala je Marković, "upravo zbog toga što su se građani pobunili da će da bude seča drveća, da će da se nešto ruši i uništava".

"Tema projekta i izrada projektno-tehničke dokumentacije nije bilo drveće", dodala je Marković, "a sve ono koje je na fotografijama je samo stilizovani prikaz drveća". Oni se nisu bavili drvećem, niti održavanjem niti određivanjem da li je drvo u lošem stanju, već samo građevinskim radovima na lokaciji gde već postoje staze", rekla je naša sagovornica.

 

Za potrebe ovog teksta, za izjave su upitani i Mića Mladenović, član Gradskog veća za turizam i ugostiteljstvo, kao i njegov kolega, Danijel Vasiljević, zadužen za oblast ekologije i zaštite životne sredine, ali nisu želeli da – svako iz perspektive svoje struke i nadležnosti – govore o aktuelnoj temi.

Mladenovića je gradonačelnik Slobodan Milenković ovlastio da umesto njega potpiše ugovor o rekonstrukciji Gradskog parka sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, pa nas je uputio na urbanistkinju Jelenu Marković – baš kao i Vasiljević. Potonji je još rekao novinaru da je procedura da mu pošalje pitanja koja će on poslati svojoj nadređenoj.

 

Marković je reagovala i na pisanja lokalnog portala koji je objavio da su "biste vranjskih velikana", osim netaknutog Bore Stankovića, "uklonjene iz parka".

"Svi spomenici će ostati onde gde su i bili, s tim da su oni sad deponovani iz parka, da se ne bi oštetili prilikom rekonstrukcije. Videla sam na jednom portalu da su u dvorištu Haremluka. Mislim, oni stoje napolju i ovako i onako. Biće vraćeni na staro mesto", rekla je Marković, očito "Alfa i Omega" svih dešavanja i pitanja koja se tiču projekta rekonstrukcije vranjskog parka.

Na društvenim mrežama pojavile su se fotografije srušene česme koja se nalazila u parku, sa strane Zmaj Jovine ulice, a Marković, kao i u slučaju spomenika, građane umiruje rečima da "česma ostaje tu gde jeste, takva kakva jeste".

"Ta česma je zidana od cementnih kocki i verovatno, kad su je pomerali, ona se rasturila, što ne znači da ju je komplikovano vratiti onde gde je bila u stanju u kakvom je bila", uverava sugrađane Marković.

 

MOŽDA I NE BUDE OGRADE

Podsećanja radi, Vlada Republike Srbije, preko resornog ministarstva, donela je Program rasporeda i korišćenja subvencija, transfera i dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma u 2019. godini. Grad Vranje je aplicirao kod Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za dodelu finansijskih sredstava za realizaciju Projekta "Rekonstrukcija Gradskog parka Grada Vranja".

Predviđeno je da se vranjski park rekonstruiše u dve faze. Prva vredna 43 miliona dinara bez PDV-a (51,5 miliona sa PDV-om), od čega je 30 miliona obezbedilo Ministarstvo, dok je sa 13 miliona učešće uzeo Grad.

"Za drugu fazu radova na rekonstrukciji parka nije raspisana nabavka i nisu obezbeđena sredstva, ali je najavljena pomoć Ministarstva i za tu fazu", istakao je gradonačelnik Milenković 7. oktobra prošle godine, prilikom zvaničnog uvođenja izvođača radova u posao, a preneo portal VranjeNews.

 

Prema rečima glavne urbanistkinje, Jelene Marković, prva faza se odnosi na podzemne instalacije – vodovodne i elektroinstalacije – sređivanje trotoara, izgradnju fontane, skidanje asfalta, "jer nije ekološki", i popločavanje staza. Dodaje se postament na koji se postavlja Bora Stanković, dečje igralište se rekonstruiše i gradi Muzički paviljon.

"Druga faza obuhvata izgradnju ogradnog zida i video-nadzora. Budući da je taj ogradni zid izuzetno skup, ako se sa Ministarstvom ne postigne dogovor o finansiranju druge faze rekonstrukcije, verovatno je da park neće imati ogradu. Ljajić je obećao da će u ovoj godini dati i za nastavak radova, on je obećao sve!", rekla je Marković za portal KTJS.

Ona je pojasnila drugu fazu rekonstrukcije, otkrivši zbog čega je ogradni zid toliko skup.

"Za drugu fazu još nismo dobili sredstva, pa ne možemo da raspišemo javnu nabavku. Ta ograda košta oko 70 miliona i domaće je proizvodnje. Ako Ministarstvo ponudi 20 miliona, mi ćemo da kažemo 'hvala, nama ne treba ograda'. Želimo da bude od kamena, sa ispunom od kovanog gvožđa; da napravimo dugotrajnu i vekovnu ogradu koja neće moći da se uništi. Zato je to tako skupo i ostaje u drugom planu", objasnila je Marković.

 

Opet je urbanistkinja Marković govorila o temi – o kojoj je ponajpre mogao da, opet iz ugla struke, ponešto kaže i lokalni većnik za ekologiju i zaštitu životne sredine – koja se tiče upravo te ograde i zida, a koji bi, pretpostavka je, trebalo da pruže veći stepen zaštite deci i svim posetiocima, a onda i sačuvaju park od uništavanja, posebno nemarnih sugrađana i sugrađanki.

"Evropska tendencija je da se manji parkovi u centru gradova ograđuju, čisto da bi se čuvali. Mnogi u Vranju ne znaju da je ovaj park imao ogradu koja je skinuta posle Drugog svetskog rata. Plan je da nakon rekonstrukcije park ima i kapije, da bi bio kontrolisan ulazak, a da li će se zaključavati ili ne, Grad kasnije uređuje posebnim odlukama", istakla je glavna gradska urbanistkinja.

 

ČETIRI GNEVNA IDIOTA

Vratimo se, naposletku, već pomenutom Aleksandru Maniću, lideru "Euro lider"-a. On za portal KTJS nije želeo, takođe, da govori ni o tome da li je član stranke, konkretno Srpske napredne, kao i da li je eventualno poznanstvo ili kakva bliskost sa, primera radi, narodnim poslanikom Slavišom Bulatovićem uticala na to da njegova kompanija postane izvođač radova na rekonstrukciji Gradskog parka.

Na fotografiji sa društvene mreže Fejsbuk iz 2016, Manić se nalazi tik uz (sadašnjeg) narodnog poslanika iz redova SNS-a, Slavišu Bulatovića, načelnika Pčinjskog okruga, Srećka Pejkovića; dok se na njoj, pored još dvojice muškaraca i jedne žene, nalazi i predsednik Opštinskog odbora SNS-a u Bujanovcu, Nenad Mitrović.

Odnos Manića i Bulatovića, ili bilo koga iz redova vladajuće partije, je važan jer je, potencijalno, mogao da odigra bitnu ulogu u odabiru izvođača radova u Gradskom parku, budući da su od 2016. većinska vlast u Vranju upravo naprednjaci.

Treba podsetiti da su baš poslanik Bulatović i direktor JP "Vodovod" u Vranju, Goran Đorđević, bili među najglasnijim zagovornicima rekonstrukcije parka u centru grada.

Protestni skup "Odbranimo Gradski park", o kome je već bilo reči, održan je 15. oktobra 2019, a dan kasnije, u velikoj sali Skupštine grada Vranja, i prezentacija projekta rekonstrukcije. Jedan od onih koji se tom prilikom javio za reč bio je Goran Đorđević, svesrdno podržavajući tim koji će u delo sprovesti ovaj projekat.

"Čestitam gradskom urbanisti i timu koji će realizovati ovaj projekat. Ja 53 godine živim u Vranju, otkad znam za sebe u tom parku ništa nije obnovljeno. Konačno se našao neko ko će to da rekonstruiše i da izgleda lepše i bolje. Imate punu podršku za to što radite, uradili ste predivno tu rekonstrukciju. Svaka vam čast, ljudi, imate moju podršku!", istakao je Đorđević, čije je reči propratio gromoglasan aplauz egzaltirane mase.

Sa druge strane, javni nastup Bulatovića bio je intenzivniji od Đorđevićevog, a koristio je i direktniju i vulgarniju retoriku, nazvavši "idotima" one koji su izneli argumente protiv rekonstrukcije parka.

"Mislim da će Vranje dobiti jedan veoma lep park. Malopre sam dobio informaciju da je javna rasprava bila sasvim korektna u Skupštini Grada, da je došao veliki broj naših sugrađana. I toj grupi od tri-četiri idiota koji su bili na prezentaciji projekta su jasno stavili do znanja da se oni ni o čemu više neće pitati u gradu. Dok je SNS-a i njihovih koalicionih partnera", rekao je Bulatović tog 16. oktobra minule godine, a prenela TV Vranjska plus.

OPSTRUKCIJE NA PREZENTACIJI PROJEKTA

Treba reći i da taj skup nije bio javna rasprava – koja se zapravo nikad nije ni desila – već prezentacija projekta rekonstrukcije Gradskog parka. Na toj prezentaciji svako ko je pokušao da kaže bilo šta protiv rekonstrukcije bio je "izviždan" i ometan u svakom smislu. Jeste tada govorila Dejana Stošić, organizatorka skupa "Odbranimo Gradski park", koja se nije slagala sa ponuđenim planom rekonstrukcije i u tom kontekstu iznela svoje argumente i predloge, ali je i ova mlada aktivistkinja imala priličnih poteškoća da kaže ono što želi, upravo zbog čestih i, čini se, tendencioznih opstrukcija iz publike.

Rok za završetak radova na rekonstrukciji Gradskog parka u Vranju, dakle, produžen je za šest meseci, do 24. jula ove godine. Kako sagovornica portala KTJS reče, "doba godine" ne pogoduje radovima; "nesretno je vreme", istakla je. Ali, ako je tako, ostaje enigma: zbog čega su radovi u Gradskom parku počeli zimi, a ne u toplijem delu godine kad nema padavina.

Ispostaviće se da je baš tako – živimo u nesrećnim vremenima.

 

MEĐU NAJSTARIJIM PARKOVIMA U SRBIJI

 

Gradski park nalazi se u centru Vranja, u urbanom jezgru, na uglu ulica Kneza Miloša i Zmaj Jovine, na k.p.br. 5001 KO Vranje-1, površine 19.956 kvadratnih metara.

 

Na prostoru parka nalazi se spomenik piscu Bori Stankoviću, kao i biste Oca Justina Popovića, Đorđa Tasića i dr Franje Kopše.

 

U parku se izdvaja nekoliko funkcionalnih celina: centralni deo, dečje igralište, letnja scena i pešačke staze koje presecaju zelene površine u ostatku prostora u Gradskom parku.

 

Kako je navela glavna gradska urbanistkinja, Jelena Marković, u funkcionalnom smislu park u dobroj meri zadovoljava trenutne potrebe korisnika; nedostaci se prepoznaju po tehničkoj dotrajalosti i oštećenosti opreme, mobilijara i materijala korišćenog za pešačke staze.

 

Gradski park u Vranju je jedan od najstarijih u Srbiji. Smatra se da je nastao u periodu pre Prvog svetskog rata. Kroz istoriju se nije mnogo menjao, vremenom dobijajući nove sadržaje a u skladu sa potrebama građana.

 

Ovaj tekst je urađen u okviru projekta "Zeleni fondovi u sivoj zoni - Korupcija u ekologiji pod budnim okom medija i nevladinih organizacija u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji", podržanog od strane Asocijacije centara civilnih inicijativa iz BiH, a fininsiran od strane Evropske Unije.

Pročitano 776 puta