subota, 31 avgust 2019 18:32

Slučaj Sigurne kuće u Vranjskoj Banji: Ko brine o žrtvama porodičnog nasilja?

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(6 glasova)


Ivana Tasić, direktorka JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite Vranje (CSZ) iz Vranja, nije odgovorila novinaru portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) na pitanje da li je članica pokreta Srpska desnica, stranke Miše Vacića koja je početkom jula dobila svoje prostorije u Vranju. Tasić je, međutim, prisustvovala otvaranju prostorija Srpske desnice u delu zgrade nekadašnjeg bioskopa "Sloboda", pozdravivši ulazak ovog pokreta u vranjski parlament; baš kao i u skupštinskoj sali, istog dana, iz prvog reda.

Potencijalno desničarsko opredeljenje Ivane Tasić samo po sebi ne bi trebalo da privlači naročitu pažnju javnosti, ali su društveno-političke okolnosti uticale da i oni poslovnično inertni po ovim pitanjima počinju da se raspituju o tome ko su ljudi koji odlučuju o njihovoj sudbini.

Taze primer: u poslednje vreme, briga o žrtvama nasilja, primarno porodičnog, iz perspektive jednog sveprisutnog, globalnog problema, privlači posebnu pažnu i lokalnog življa, naročito nakon što je portal KTJS objavio tekst da CSZ Vranje i Sigurna kuća u Vranjskoj Banji nemaju neophodnu upotrebnu dozvolu i licencu za rad, kako je novinara obavestilo nadležno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (link: http://ktjs.rs/teme/transparentnost/74-centar-za-razvoj-lokalnih-usluga-socijalne-zastite-u-vranju-i-sigurna-kuca-u-vranjskoj-banji-nemaju-upotrebnu-dozvolu-za-rad-i-nisu-licencirane).

Toliko je ovaj problem zavredeo pažnje, da je i članica Gradskog veća za socijalnu politiku i lokalnu upravu, Danijela Milosavljević, osetila potrebu da se oglasi povodom gorućeg pitanja, što su preneli lokalni mediji – rekavši da je "priključenje na toplovod uslov da Sigurna kuća dobije upotrebnu dozvolu i licencu".

Ivana Stošić, predsednica Upravnog odbora Romskog centra za demokratiju (RCD), demantovala je većnicu Milosavljević, istakavši da toplovod nije uslov za upotrebnu dozvolu i licencu, i postavlja pitanje kako, ako se problem posmatra sa stanovišta Danijele Milosavljević, Sigurna kuća u Leskovcu ima licencu premda nema toplovod.

"Uvođenje hidrantske mreže i protivpožarni sistem jedini je uslov za dobijanje upotrebne dozvole i, konačno, licence", rekla je Stošić za portal KTJS.

Stošić je dodala da se upotrebna dozvola odnosi na to da li su svi radovi izvedeni u skladu sa potrebama same Sigurne kuće i njenih korisnika.

"Pride potvrda o uspešno realizovanom projektu 'Bezbedno utočište za žene žrtve porodičnog nasilja', koji je (su)finansiran iz budžeta u okviru konkursa iz oblasti socijalnog stanovanja u 2018. godini, ide u prilog tezi da je sve što smo u projektu naveli, a što je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zahtevalo od nas, RCD i ispunio", rekla je Stošić.

 

TAJNE I MORAL

Vratimo se ipak lajtmotivu ovog teksta; pa se moramo stoga dotaći narečene Ivane Tasić, direktorke CSZ, javne ustanove pod čijim je patronatom Sigurna kuća u Vranjskoj Banji. Tasić je od novinara pokušala da – jedino je objašnjenje – sakrije da je, kao direktorka ove ustanove, sklopila saradnju, pismeni dogovor sa lokalnom organizacijom Centar za društvene integracije (CDI), čija je zastupnica Anita Stojanović, ponosna članica Srpske napredne stranke (SNS), o realizaciji projekta Sigurne kuće "Oaza za žene i decu žrtve porodičnog nasilja".

Tome svedoči Protokol o saradnji br. 716/02-2-19, potpisan i pečatiran 27. marta 2019, o čemu je portal KTJS već pisao (link: http://ktjs.rs/teme/transparentnost/71-centar-za-razvoj-lokalnih-usluga-socijalne-zastite-iz-vranja-ipak-ce-saradjivati-na-projektu-sigurne-kuce-sa-lokalnom-organizacijom), a objavljivanje pomenutih informacija, prema saznanjima do kojih je došao portal KTJS posredstvom svojih izvora, poprilično je poremetilo dnevnu rutinu i duševni mir uljuljkanih lokalnih velmoža i njihove kamarile. Sve je kulminiralo unutarstranačkim sastankom. Trebalo je utvrditi otkud novinarima portala KTJS taj, je li, zlata vredan dokument koji krije očito neku veliku tajnu. Ne zna se da li je sastanak opravdao svrhu, da li je bio konstruktivan, naročito uzimajući u obzir saznanja novinara portala KTJS o njegovoj sadržini i pitanjima koja je pokrenulo, sva je prilika, zabrinuto članstvo u redovima vranjskih naprednjaka.

Nije tu u pitanju nikakva tajna. Taj dokument potvrđuje da je Ivana Tasić saradnica na projektu sa Anitom Stojanović. Redakcija portala KTJS ne zna zbog čega je to informacija koju treba sakriti, ili zbog nje slagati. Tasić je simpatizerka i očito članica Srpske desnice, pokreta čija je ideologija jedan od remetilačkih faktora saradnje nje i Stojanovićeve na projektu Sigurne kuće. Bar sa moralne strane. Zbog čega?

Ideologija i suštinske vrednosti za koje se zalažu desno orijentisani pokreti bez sumnje se ne poklapaju sa iskonskom idejom humanizma i, u konkretnom slučaju, pomaganjem deci i ženama žrtvama porodičnog nasilja.

 

"DESNICA IZVITOPERUJE VREDNOSTI"

Sociolog Jovo Bakić, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, bavi se, kako je sam istakao, sociologijom politike, budući da iz sociološkog ugla prilazi proučavanju politike i političkih ideologija. Autor je, između ostalih dela, i knjige "Evropska krajnja desnica 1945-2018", pa je, reklo bi se, i te kako upoznat sa temom desnice, samim tim i ideološkim načelima Srpske desnice, čiji je lider Vacić.

Govoreći za Jutjub kanal "Znam-znaš video-pojmovnik", u intervjuu objavljenom 22. aprila 2018 (link: https://www.youtube.com/watch?v=ybxHZBiLzIg), profesor Bakić je istakao da su, s obzirom da podela na levicu i desnicu vuče poreklo iz Francuske revolucije, tri bazične vrednosti revolucije – jednakost, sloboda i bratstvo – one na osnovu kojih se levica i desnica razlikuju. Kako je rekao, kao što nema levice bez vrednosti jednakosti, tako nema ni desnice koja te vrednosti neće "potpuno izvitoperiti".

Bakić spominje i Krajnju desnicu, navodeći da su najbolji istorijski primeri ove ideologije nemački nacizam i italijanski fašizam.

"Krajnja desnica uvek zlatne trenutke u ratu ima, jer je njeno 'prirodno stanje' – rat. Krajnji desničari su upravo nastavljači fašističkih tradicija", rekao je profesor Bakić.

Sa druge strane, predsednik Opštinskog odbora Srpske desnice Raška, Darko Panović, za Kopernikus RTV Raška (link: https://www.youtube.com/watch?v=ICUzRNYBsxE) istakao je da ova stranka okuplja 23 udruženja, "što ratnih veteranskih, što patriotskih". Dodao je da je on u toj "nacionalnoj i nacionalističkoj priči dugo godina".

"Ne sumnjam u rukovodstvo Srpske desnice jer smo sarađivali i ranije. Iza nas su poprilično velika dela, od protesta povodom hapšenja generala i predsednika Karadžića, do barikada na Kosovu i Metohiji", rekao je između ostalog Panović.

U prezentaciji ideologije srpskodesničarskog pokreta, na njihovom zvaničnom sajtu (www.srpskadesnica.rs), decidirano je navedeno: "zajedno sa našim prijateljima spremni smo da stanemo na branik otadžbine, da odbranimo naše svetinje, ali pre svega budućnost naše dece". Ili da su desničari oduvek bili spremni da se bore za svoju državu; "danas kroz institucije kao", kako kažu, "jedinom efektivnom borbom", ali i "nekada na ulicama i barikadama".

Nakon svega navedenog postavlja se pitanje koje su dodirne tačke altruizma (nesebična briga za dobrobit drugih) i humanizma, pomoći nemoćnima, slabijima, svima onima koji, iz bilo kog razloga, ne mogu da uzvrate ili se odbrane od nasilnika – sa jedne strane – i ideje "staćemo na branik otadžbine, jer smo i nekad to činili na ulici, na barikadama", nasiljem, stavljajući u zalog sopstvene živote, a sve pod plaštom borbe za prave vrednosti, pre svega porodične, kao i ljubavi prema svojoj zemlji, kako vole da kažu desničari.

Ta moralna dilema je pitanje za Ivanu Tasić. Mnogo toga bi objasnilo i kratko i jednostavno "da" ili "ne", ali ona nije htela da odgovori na pitanje o svom političkom angažmanu, što je legitimno. Ipak, fotografije koje se mogu naći na društvenoj mreži Fejsbuk govore da je direktorka CSZ ipak članica Srpske desnice.

STRANAČKA POZICIJA I DOKVALIFIKACIJA

Osim Tasićeve, druga "nepoznata" u ovoj jednačini – čije je rešenje poboljšanje uslova stanovanja u Sigurnoj kući u Vranjskoj Banji, a pre svega njeno osposobljavanje i puštanje u pogon – Anita Stojanović, diplomirala je na Pedagoškom fakultetu u Vranju, kako je navedeno na njenom Fejsbuk profilu, dok su sa fakulteta na adresu portala KTJS poslate detaljnije informacije.

Stojanovićeva je diplomirala 14. juna 2017. godine. Ono što je indikativno u ovome jeste da se njeno diplomiranje poklapa sa napredovanjem na stranačkoj poziciji, kad postaje važan šraf u mehanizmu SNS-a, avanzujući do pozicije predsednice Saveta za informisanje vladajuće partije. A sve to nekako u periodu kad, paralelno sa stranačkim angažovanjem, osniva svoju organizaciju; prema podacima sajta Agencije za privredne registre (APR), CDI je osnovan 18. avgusta 2017, tačno dva meseca nakon sticanja diplome Pedagoškog fakulteta.

 

Takođe, u dokumentaciji poslatoj portalu KTJS navedeno je da je "Anita (devojačko) Krstić upisala IV godinu osnovnih studija – dokvalifikaciju vaspitača na Učiteljskom fakultetu školske 2010/2011", kao i da je "upis na fakultet obavljen na osnovu uverenja o položenim ispitima br. 124/10 izdato od strane Strukovne škole za obrazovanje vaspitača u Bujanovcu". "Imenovana je", dalje je naznačeno, "na Pedagoškom fakultetu polagala samo razliku ispita na osnovu rešenja br. 930/3 od 15. novembra 2010. i time stekla zvanje diplomiranog vaspitača", sa prosečnom ocenom studiranja 6,92.

Stojanovićeva je, dakle, 2010. upisala dokvalifikaciju, a pretpostavka je da je slučajnost gorenavedeni datum 2017. i okončanje osnovnih akademskih studija te godine. Takođe se ne navodi koliko je ispita Anita Stojanović (tada Krstić) položila da bi se dokvalifikovala.

 

STRUČNOST I KRITERIJUMI

O tadašnjoj predsednici Saveta za informisanje lokalnih naprednjaka (nije poznata trenutna pozicija) već smo pisali kao o veoma poslovno sposobnoj i vrednoj ženi, predstavnici jedne od najproduktivnijih nevladinih organizacija u Vranju, koja stiže sve i na konkursima za (su)finansiranje njena orgnizacija dobija sredstva za projekte iz najrazličitijih oblasti (link: http://ktjs.rs/teme/transparentnost/36-organizacija-za-sve-i-svasta-partijska-knjizica-kao-ulaznica-u-svet-projektnog-su-finansiranja).

Ali ono što mogu da se zapitaju svi, prevashodno sami korisnici Sigurne kuće u Vranjskoj Banji, kojih se i najviše tiče to što ovaj objekat još uvek nema upotrebnu dozvolu i licencu za rad, jeste: Ko su osobe koje brinu o žrtvama nasilja? Koja su njihova profesionalna dostignuća i ostvarenja? Da li su dosad angažovane na sličnim poslovima ili projektima?

Ne može ni svako da opšti sa ljudima koji su doživeli traume, gde svakako pripadaju oni koji utočište i spas pokušavaju da pronađu u Sigurnoj kući. Što bi se reklo narodskim jezikom: "pipavo" je to. Pomaže ako ste već imali iskustva u saradnji i ophođenju s njima i znate kako da se postavite. I da motiv nalazite samo u iskrenoj potrebi i želji da pomognete drugima. Unesrećenima, razočaranima, nepoverljivima, postiđenima, odbačenima, usamljenima, poraženima. 

Sve ostalo je samo lični interes. Ili, bar, sopstveni ćar preteže kao motivacija, dok se u izmaglici, možda, naziru delići ljudskosti.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

Pročitano 365 puta