utorak, 29 mart 2022 20:33

Panel-diskusija o podeli novca za medijske projekte u izbornim godinama: Kao kad dresirate štene

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

U Medijskom skloništu u Vranju održana je panel-diskusija pod nazivom "Kako je grad Vranje dodeljivao novac medijima putem konkursa u izbornim godinama", na kojoj su učestvovali predstavnici medija, nevladinog sektora i bivše vlasti. Na tribini se nije pojavila – iako je bila pozvana – Izabela Savić, članica Gradskog veća za turizam i kulturu, koja je na tom mestu zamenila Zoricu Jović, sadašnju zamenicu gradonačelnika, koja je sprovodila konkurse za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa u prethodnim godinama.

Potpredsednica Gradskog odbora (GrO) Demokratske stranke (DS) i nekadašnja novinarka a sada profesorka srpskog jezika i književnosti, Nela Dimitrijević, bila je deo lokalne vlasti od 2014. do 2016. godine, s tim da je na mesto većnika za kulturu, informisanje i vere – kako je rekla – došla iz medija, kao neko ko je imao 20 godina novinarskog iskustva.

"Pritom je nova većnica koja je došla bila bez ikakvog medijskog iskustva, ona je ekonomista, radila je u školi, a uhvatila se u koštac sa zalogajem koji je i za nas koji smo bili iz te branše bio preveliki", rekla je Dimitrijević.

Dodala je da se nada da će doći situacija "kada će na vlasti biti ljudi od integriteta koji će medijima reći da će da se radi po zakonu".

"Kao kad dresirate štene pa posle imate psa koji reaguje na vašu komandu, tako sada ovi mediji koji su na konkursima sebi obezbedili prolaz prethodnih godina, reaguju na svaku komandu vlasti, aportuju, laju ili ćute po potrebi, zavuku se u kućicu i prave se mrtvi. Savršeno je jasna sadašnja medijska situacija u Vranju, nema tu potrebe ni za kakvim dokazivanjem, sve je dokazano, sve je jasno", rekla je Nela Dimitrijević.

Bivši zamenik gradonačelnika, sada jedan od lidera vranjskog odbora Pokreta slobodnih građana (PSG) i predstavnik nevladine organizacije Romski centar za demokratiju (RCD), Dragoljub Stevanović, objasnio je da će novac i na ovogodišnjem medijskom konkursu dobiti "proverene snage" i da "neće biti mnogo prostora za rizik".

"Neće oni morati da se dokazuju da bi opravdali dobijeni novac, nego su se oni dokazivali u prethodnim godinama da bi sad dobili. Integritet, objektivnost i oštra kritika na duže staze se uvek isplati. Mediji koji se bave apologetikom lokalne vlasti sami upadaju u zamku i dolaze u situaciju da ne budu gledani i čitani. Mediji po definiciji moraju da budu kritični, ako nisu kritični, nisu interesantni. Dok smo mi bili u lokalnoj vlasti, nije nam padalo na pamet da pravimo podelu među lokalnim medijima. Da kažemo da nekom mediju nećemo da se javimo, da nećemo da odgovorimo na pitanje", objasnio je Stevanović funkcionisanje lokalne vlasti pre i od dolaska Srpske napredne stranke (SNS).

Jelena Stojković, dopisnica Večernjih novosti iz Vranja, naglasila je da ljudi često koriste pogrešan termin i da govore da se "finansiraju mediji". Finansiraju se, zapravo, "projekti tih medija, izdvaja se novac za projekte za koje mediji nemaju mogućnosti i novca da ih sprovedu".

"Kada su vlasti predvođene SNS-om sprovodile konkurs, čula sam najapsurdniju izjavu, Zorica Jović je rekla da moramo dati televizijama više para jer one imaju opremu, kamere, za to treba više para. Vraćamo se na početak: ne finansiramo ni opremu, ni ljude, već dobar projekat. Taj dobar projekat može napisati ovaj mladić ovde, da zadovoljava javni interes građana, i mi ga, prosto, moramo podržati. O političkim zloupotreba od početka do današnjeg dana ne želim da pričam, samo se nadam, mada ne verujem u to, da ih više neće biti", rekla je Stojković.

Stevanović je želeo da dopuni izlaganje svojih prethodnica: složio se sa Dimitrijević i Stojković kada su rekle da su u pitanju "konkursi za projekte, ne za medije", ali je dodao, po njegovom mišljenju, bitnu stvar.

"U pitanju su projekti koji se bave temama od javnog značaja. Onaj ko sprovodi konkurs ima pravo da definiše šta smatra aktuelnim temama i ono što je od javnog značaja za tu godinu", dodao je panelista iz nevladinog sektora.

Predstavnik RCD objasnio da su konkursi za medije specifični, i što se tiče finansiranja, odnosno strukture troškova koji se, uglavnom, baziraju na honorarima novinara.

"Na tom prvom konkursu – koji je bio učenje u hodu – gradonačelnik je imao u diskreciji da određeni deo sredstava po sopstvenom nahođenju opredeli nekom medijskom projektu, pet ili deset odsto novca: u skladu sa ideološkim odrednicama stožera tadašnje koalicije. Pravili smo greške, a takođe smo tesno sarađivali sa Vukašinom Obradovićem koji je u tom trenutku bio predsednik NUNS-a i koji je, sa te pozicije, insistirao na poštovanju zakonskih odrednica", rekao je Stevanović.

Potpredsednica vranjskog DS-a i većnica u prethodnoj vlasti koju je predvodila Socijalistička partija Srbije (SPS) apostrofirala je specifičnost situacije prilikom promene vlasti 2016, jer se tada "nije promenila samo vlast, već i mediji".

"To je bio trenutak kad je javno preduzeće, vranjska televizija, privatizovano i kad je trebalo da nađe svog novog političkog roditelja, pošto nije moglo da računa na prethodnog jer više nije bio deo lokalne vlasti. Oni su to vrlo uspešno uradili. U isto vreme se promenila medijska scena u smislu da je formirana još jedna privatna televizija koje nije bilo u vreme kad smo mi raspisivali prvi konkurs. To je televizija za koju nam je rečeno da je privatna, vlasnica je bila Mirjana Dodić. Neprirodno je bilo to što je godinu ili dve kasnije neko smenio nju sa mesta direktorke televizije. Kako smenite vlasnika televizije?", upitala je Dimitrijević.

Dopisnica Večernjih novosti izdvojila je probleme cenzure i autocenzure, ali i to da su "medijski konkursi zloupotrebljeni jer mediji to dozvoljavaju".

"Koliko je stvar cenzure, u smislu 'ja sam tebi dao pare za projekat i ti sad ne smeš da pišeš loše o meni', mnogo je više stvar autocenzure. Ako dobiješ 500.000 dinara za projekat, shvatite da tih 500.000 on nije stavio u džep. Mnogo više od 30 posto ode na porez. To su mali honorari. Ali kad vi kažete nekome da je taj medij dobio 500.000, to zvuči... onako... nije to mala para. E sad, taj neko je dobio 500.000 dinara od ove ili one vlasti, i pukne cev u centru grada. Pukla je cev, ali 500.000 je fina para. I pitanje je da li je neko od tog medijskog radnika tražio da on ne slika tu cev ili je to njegova odluka jer, zaboga, oceća se neka obaveza", rekla je Stojković.

Na njeno izlaganje nadovezao se i Stevanović sa, takođe, konkretnim primerom koji se tiče podele novca za medijske projekte od javnog interesa.

"Postoji fama, a vlast to često zloupotrebljava u kritici svih koji je kritikuju. Skoro je bila vest da je Savo Manojlović dobio 20.000 evra od Rokfelera. Ljudi sad to vide kao da je Manojlović dobio u koferčetu 20.000 evra kojima će da ruši državu. Međutim, vi za honorare od novca koji dobijete možete da iskoristite najviše 30 odsto. To je uglavnom nepisano pravilo, a na konkursima često i propisano. Manojlović će od 20.000 za svoje potrebe dobiti, dakle, 6.000. Ako taj projekat traje šest meseci, to je 1.000 evra mesečno. Ako je na tom projektu radi, pored Save, još jedan asistent, onda će oni dobiti po 500 mesečno. Kad platite sve doprinose i porez na tih 500 evra, ispada da će Manojlović raditi za minimalac narednih šest meseci. Velika je razlika između toga da neko radi za minimalac, do toga da je uzeo 20.000 evra", objasnio je Stevanović.

Dimitrijević je naglasila da, iako je bila deo vlasti do 2016, nije imala veliku ulogu u organizaciji medijskih konkursa. Uloga lokalne vlasti tada je, prema njenim rečima, bila "minorna".

"Nisam sigurna da to i danas tako funkcioniše. Taj prvi konkurs koji smo u Vranju raspisali bio je signal da zakon treba menjati, način odlučivanja takođe i da nešto ne štima jer se više odlučivalo po ključu, po inerciji, što nije bilo u skladu sa važećim zakonom koji je trebalo da podrži – ne status preduzeća, već kvalitet projekata", rekla je Dimitrijević.

Zatim se vratila na sadašnji trenutak, u period vladavine SNS-a, i podsetila da dve televizije, Radio-televizija Vranje i Televizija Vranjska plus, dobijaju veliki novac na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata od interesa za javnost.

"I ja bih volela da znam kako se desilo da ove televizije dobiju najviše novca i čime su to zaslužile. Bilo bi lepo da su to medijske kuće koje se bave istraživačkim novinarstvom, za koje se može reći da su profesionalne, objektivne, da su kvalitetom svojih projekata zaslužile da dobiju toliko novca. Međutim, skoro da sam sigurna da se ne može o tome govoriti. Može se govoriti o političkom nepotizmu i o tome da naši političari vole da se slikaju, ali ne za novine, već za televiziju. Prvo što sam uradila – pogledala sam njihove sajtove. I zapanjila me je činjenica da na sajtu RTV Vranje nisam videla ništa o izborima. A na sajtu ove druge sam videla toliko mnogo Vučića i SNS-a i da sam neko ko nije iz ove sfere, stekla bih utisak da na ovom svetu postoji samo SNS", rekla je Dimitrijević.

Jelena Stojković dodala je da je "optimista" da će neko nekada da postavi pitanje opravdanosti uloženog novca u projekte.

"Ja optimistično zaista verujem da će nekada neko pitati, pa i ako se ova vlast ne promeni: 'Gde ste vi potrošili te pare?' Da li su se ti novci opravdali, mene to zanima. Želim da verujem da će se to nekad videti, znati i, nevezano od politike, sankcionisati. Mislim da je bio promašaj vlasti da tolikim novcem finansira televizije koje će ih prikazati u najboljem svetlu. Mi smo čuli fenomenalnu izjavu narodnog poslanika koga 'ne vara očinji vid'. Ja ne bih ni znala da 'očinji vid' postoji da nije bilo Vranjske plus", rekla je Stojković.

U prvim godinama sufinansiranja medijskih projekata od javnog interesa, objasnila je novinarka Večernjih novosti, "sve je delovalo kao nešto novo i tu smo svi učili, od onih koji konkurišu, do onih koji odlučuju".

"U tom trenutku najviše para iz budžeta je dobijala samo RTV Vranje, jer je bila javno preduzeće. Ideja je bila da i InfoVranjske ili OK Radio imaju prava da dobiju novac građana jer i oni isto rade u interesu građana, informišu ih. Na kraju se sve pretvorilo u medijski sukob zbog dodele sredstava. Posle svega toga imamo identičnu priču: dobijaju novac mediji koji više nisu, zvanično, javna preduzeća", istakla je Stojković.

Predstavnik RCD-a, Stevanović, govorio je i o još jednom vidu finansiranja medija, pogotovu dve najveće televizijske kuće u Vranju.

"Do mene je skoro došla informacija iz prve ruke, ono o čemu se malo govori i zna, a to je potpuno skriveno finansiranje tih medija. Recimo iz javnih preduzeća i to baš televizije koje smo pomenuli. Direktorima javnih preduzeća u gradu se telefonskim pozivom naredi da se televiziji prebaci onoliko koliko im je potrebno u tom momentu. Bez ikakvog pravnog osnova, bez ikakvih dokumenata, ugovora, računa, bez ikakvog razloga za to. To se jako dobro skriva, a u pitanju su svote novca koje daleko prevazilaze ono što ovi mediji dobijaju na javnim konkursima. Mislim da će to biti predmet jednog opsežnog istraživanja u narednom periodu, bar naše organizacije", obrazložio je Stevanović.

Posebno se osvrnuo na takozvane pongo organizacije, odnosno način njihovog finansiranja, gde dolazi do "ozbiljnog problema" jer se "te kvazi organizacije bilduju javnim novcem, parama lokalnih samoupava, javnih preduzeća, ministarstava".

"Onda se one pojavljuju kao konkurenti pravim nevladinim organizacijama na ozbiljnijim pozivima kod ozbiljnijih donatora. Da biste konkurisali kod njih za ozbiljniju svotu novca, potrebno je da u bilansima u prethodne dve ili tri godine imate neki promet koji pokriva novac koji tražite. Znači, ako ste u prethodne dve godine imali promet od 20.000 evra, ne možete da konkurišete za novac od 100.000 evra. A onda se na tim konkursima pojavljuju upravo ovakve organizacije koje u bilansima pokazuju da imaju ozbiljne promete u prethodnim godinama, zato što su to novci iz javnih budžeta", rekao je Stevanović.

Panel-diskusija bila je podeljena u četiri dela, tačnije teme: početak dodele novca za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja, promena vlasti i promena načina sufinansiranja medija, mediji i vlast: koliko je ko dobio novca i zašto, i da li će mediji morati da dokažu lojalnost lokalnoj vlasti u toku izborne kampanje za 2022, ukoliko žele da dobiju novac od sadašnje vlasti.

Panel-diskusiju je vodila Andrea Dimić.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

 

Pročitano 100 puta