Albanski politički predstavnici na jugu Srbije iznose različite stavove o rešavanju pitanja koja su vezana za ovu etničku zajednicu. Kontroverze se odnose na razgovor sa Vladom Srbije. Razlike su se pojavile nakon sastanka koji je krajem novembra organizovalo Ministarstvo za ljudska prava, manjine i socijalni dijalog sa Albanskim nacionalnim savetom.
Za jug Srbije poslednjih godina kažu da je jedan od najopustošenijih delova zemlje. Nedostatak ozbiljnih investicija naterao je mnoge ljude da napuste ove predele, emigrirajući u druge krajeve Srbije, ali i van zemlje, a sve zarad boljeg života.
Krenar Halimi iz Preševa je u obavezi da skida srpske registarske tablice sa svog automobila na administrativnom prelazu "Mučibaba", kako bi stavio probne kosovske tablice. Ovo je jedini način da uđe na Kosovo. Za uslugu plaća pet evra, dok je rok važenja tih tablica 60 dana.
Zbog situacije sa pandemijom izazvanom koronavirusom i epidemiološkim merama u gotovo celom svetu, većina onih koji rade i žive u inostranstvu nije posetila Preševo i Bujanovac tokom 2020, pa je ova godina postavila rekorde kada je u pitanju boravak dijaspore u domovini. Zajedno sa time, procenjuje se da su tokom jula i avgusta utrošeni milioni evra, što je održalo privredu ovog regiona.
Može li se Bujanovac nazvati "zatvorenom" opštinom? Prema poslednjem izveštaju organizacije "Transparentnost Srbija", ova opština je u 2021. godini rangirana kao pretposlednja, zauzimajući 144. mesto na listi indeksa transparentnosti lokalne samouprave (LTI), ostavljajući iza sebe samo Preševo. A vratimo li se samo četiri godine unazad, primetićemo da je Bujanovac, te 2017, zauzimao visoko deseto mesto.