petak, 04 maj 2018 12:03

Halimiju istekao rok trajanja - na političkoj sceni nemački principi

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

"U Preševu lokalnu vlast preuzima partija sastavljena od vehabija".

Ovo je u intervjuu za list "Danas", koji je izašao povodom Dana državnosti, izjavila Rada Trajković iz Evropskog pokreta Srba na KiM, u kontekstu aktuelne političke situacije na Kosovu posle ubistva Olivera Ivanovića. Da ne bude zabune, ona je to objasnila već u sledećoj rečenici rekavši da su u Preševu Riza Halimi i grupa Srba potpuno lojalni zvaničnom Beogradu, a da država Srbija pritiska Preševo da tamo vlast preuzmu vehabije.

Daleko od toga da je Rada Trajković nevešta političarka i da ne poznaje ovdašnje prilike. Utoliko pre što ona na kosovskoj političkoj sceni traje bezmalo 30 godina. Neka bude tako kako je izjavila.

PREŠEVO DANAS: ALBANCI & SRBI

Danas u Preševu, sa 20 od ukupno 38 odbornika, lokalnu vlast vrši tročlana koalicija, koju predvodi Alternativa za promene (AZP), sedma, najmlađa politička partija Albanaca na jugu Srbije, koja je formirana 31. maja 2015. godine. Zahvaljujući tome, na čelnoj poziciji u lokalnoj vlasti je Šćiprim Arifi (42), čija je partija osvojila 37 odsto glasova, odnosno 15 odborničkih mandata.

Prvi koalicioni partner Alternative za promene, sa četiri odbornička mandata, je Pokret za promene DPA (PZP DPA) na čijem je čelu Sami Saliu. Podsetimo, ovaj Pokret je otcepljeno krilo Demokratske partije Albanaca lidera Ragmija Mustafe, inače dugogodišnjeg predsednika opštine.

Treći član koalicije na vlasti u Preševu je srpska lista, koja je ove godine na, sa manjim izuzecima i prvi put od 2004. godine, nastupila jedinstveno, pod imenom "Aleksandar Vučić – za Srbiju jedinstveno". Sa 922 glasa (5,98 odsto), Srbi su, predvođeni lokalnim odborima SNS i PUPS, koje su predvodili Branko Trajković i dr Branislav Manasijević, osvojili dva mandata, pa sada participiraju u lokalnoj vlasti.

 

Na osnovu rezultata glasanja na poslednjim vanrednim lokalnim izborima 24. decembra 2017, odnosno 28. januara ove godine, u opoziciji su: Demokratska partija Albanaca (DPA) Ragmija Mustafe (11 mandata), Partija za demokratsko delovanje (PDD) Rize Halimija (šest) i Demokratska unija doline (DUD) dr Skendera Destanija (jedan).

 

NEMAČKI PELCER

Treba podsetiti da je ovo Arifiju drugi izbor na mesto predsednika opštine. Prvi put je izabran maja 2016. godine, posle redovnih lokalnih izbora, pošto je njegova Alternativa za promene, iznenada ali zasluženo, posle samo godinu dana od formiranja, postala vodeća politička snaga u opštini Preševo.

Kako se to dogodilo? Po povratku njegovih roditelja u Preševo, Šćiprim se sukobio sa svojim nemačkim manirima, na jednoj i onoga što je video u Preševu na drugoj strani. Zato se, u druženju sa vršnjacima, brzo rodila ideja o stvaranju jedne nove političke snage, koja će pre svega da okuplja školovane, ambiciozne i mlade ljude, spremne da menjaju političku i ekonomsku sliku Preševa koju je daleke 1990. godine, uspostavio bivši komunistički disident Riza Halimi, a nastavio Ragmi Mustafa.

U realizaciji te ideje, Šćiprimov prvi saradnik je bio Armend Aliju, diplomirani ekonomista, čovek koji se već dokazao kod nekih međunarodnih organizacija, koje su posle demokratskih promena radile u Srbiji. Njima dvojici je trebalo manje od godinu dana da formiraju novu stranku – Alternativu za promene i mesne odbore u svakom selu opštine Preševo.

Arifi je te 2015. godine, pred birače, a pre svega mlade ljude, izašao sa novim idejama, koje su u osnovi imale nemački model rada i razmišljanja, a u prvi plan on je, umesto političkih i nacionalnih elemenata, stavio životna pitanja građana, borbu za otvaranje novih radnih mesta i novi kvalitet života.

HALIMI: ŠĆIPRIM JE SRPSKI PROJEKT

Istovremeno je povukao potez, koji mu njegovi politički rivali nikako nisu mogli da oproste: pored Prištine i Tirane, ključnih pozicija u kreiranju sveukupnog života Albanaca u Srbiji, Arifi smelo uključuje Beograd i sve češće putuje u srpsku prestonicu. Istovremeno je nekim radikalnim elementima poručio da njega ne zanima tamo nekakav "Projekt Velike Albanije".

"Šćiprim Arifi je projekt Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, dakle njihov čovek, a njegova stranka je podružnica SNS u Preševu", izjavio je tom prilikom Riza Halimi, do tada nesumnjivi lider Albanaca juga Srbije koji je neprikosnoveno držao lokalnu vlast od uspostavljanja višestranačkog sistema 1990. godine, pa sve do 2006, kada ga je na izborima porazio profesor informatike Ragmi Mustafa, tada mladi lider Demokratske partije Albanaca.

Bilo kako bilo, Arifi, Aliju i još nekoliko njihovih istomišljenika, na tim izborima 2016. godine, osvojili su drugo mesto sa 11 mandata. Pobednik tih izbora bila je Mustafina DPA sa 14, dok je Rizi Halimiju pripalo treće mesto sa 10 mandata.

No, tada na scenu stupa trećeplasirani Halimi, koji je preduhitrio Ragmija Mustafu i sa Arifijem napravio koalicionu vlast sa 24 odbornika. Šćiprim Arifi je postao predsednik opštine, a Ardita Sinani (PDD) predsednica Skupštine. Taj politički "brak" trajao je manje od godinu dana: Halimi je iz vlasti "proterao" Arifija i njegovu Alternativu, a sebi obezbedio drugog partnera, pošto je prethodno pocepao Mustafinu Demokratsku partiju Albanaca.

"Rizi Halimiju sam smetao jer njemu i njegovim sledbenicima nisam dozvoljavao krađe, kriminal i korupciju, a u opštini nisam tolerisao nerad i javašluk. Zato je Riza već 25 godina opasan politički kancer Preševske Doline, zbog čega je Preševo tu gde jeste – jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji", rekao je Arifi posle smene.

 

 

A ŠTA ĆEMO SA SRBIMA?

No, vratimo se aktuelnoj lokalnoj vlasti, u kojoj je Arifi bez sumnje pravi lider, čije su ambicije maksimalna orjentacija na strane donatore, fondove međunarodnih organizacija i projekte Vlade Srbije i njenih ministarstava, a sve u cilju otvaranja što više novih radnih mesta.

O takvim ambicijama, bolje od svakog podatka govori budžet za ovu godinu koji je nešto manji od ogromnih dve milijarde dinara.

No, ulazak Srba u lokalnu vlast u Preševu, značajan je politički momenat za ukupnu klimu u toj sredini. Srbi su poslednji put u vlasti participirali 2004. godine, a od tada su na izborima nastupali u više kolona po principu "svaka vaška obaška".

Na poslednjim lokalnim izborima politički lideri nešto oko 2.500 Srba u Preševu "složili su rogove" i nastupili sa jedinstvenom listom u kojoj su bili: SNS, PUPS, SPS, SRS, JS i PS. Sa malo više političke volje i tolerancije u taj savez su mogli da uđu demokrate i Nova Srbija.

Taj savez je dobio dva odbornička mandata, a u danima i nedeljama što dolaze, dok se zaokruže sve pravci delovanja, mogu da računaju na radna mesta u lokalnoj vlasti, javnim preduzećima i ustanovama, opštinskim odborima i komisijama.

A koliko će dobiti i koliko će trajati ovaj savez, pre svega će zavisiti od odnosa koji budu vladali između sujetnih lidera preostale šačice Srba u najjužnijoj srpskoj opštini.

PROFIL: ŠĆIPRIM ARIFI
Arifi je rođen 1976. godine u porodici Albanaca na privremenom radu u Nemačkoj. Školovanje je okončao diplomom Ekonomskog fakulteta i zvanjem manadžera, posle čega je formirao svoju transportnu firmu koja i danas uspešno posluje. Sa suprugom doktorkom ima dvoje dece. Pošto je penzionisan u Nemačkoj, otac mu se 2014. godine vratio u Srbiju, a sa njim je stigao i Šćiprim sa porodicom. Na pitanje novinara kako se i zašto odlučio na taj potez, odgovorio je da se nije rukovodio materijalnom stranom, već željom da svojim znanjem pomogne rodnom kraju svojih roditelja.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

 

Pročitano 238 puta