Odštampajte ovu stranicu
ponedeljak, 19 novembar 2018 16:35

Šta građani juga Srbije plaćaju 82,5 miliona svakog meseca RTS-u?

Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

Više od 60 posto građana juga Srbije smatra da je jug nedovoljno vidljiv ili potpuno nevidljiv na Javnom medijskom servisu, pokazalo je istraživanje "Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?" koje je sproveo Media reform centar Niš (MRCN), u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju i Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, a koje je realizovano u okviru istoimenog projekta.

Na tribini koja je održana u Vranju, na kojoj je diskutovano o tome kako možemo da utičemo na unapređenje informisanosti građana juga Srbije, rečeno je da su rezultati istraživanja pokazali da više od 40 posto građana ovog podneblja smatra da Radio-televizija Srbije (RTS) ne prepoznaje ono što su teme od javnog interesa za građane koji žive u pet okruga ovog dela zemlje – Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Pčinjskom i Jablaničkom – kao i da tek 4,4 posto anketiranih smatra da se teme kao što su ravnomeran regionalni razvoj ili decentralizacija obrađuju u programu RTS-a.

Na tribini je promovisana publikacija "Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?" koja predstavlja "obilje podataka, što iz analize, što iz istraživanja stavova građana o radu Javnog medijskog servisa".

Autor publikacije, dr Zoran Jovanović, predstavnik Centra za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu i jedan od panelista na tribini, rekao je da Beograd nije zainteresovan za unutrašnjost.

"Ne bih rekao da je RTS paradigma, primer za uzor Srbiji, jer je RTS jedan lakmus papir, gde vidite kako Srbija diše i funkcioniše. Ako imamo autoritarnu Srbiju, u kojoj je onako kako tata kaže, onda to imate i u RTS-u", istakao je Jovanović, profesor na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo niškog Filozofskog fakulteta.

On je dodao da "građani juga nisu poniženi samo zato što nisu prikazivani i što ih nema, već i načinom kako ih prikazuju na Javnom medijskom servisu".

"Izveštava se samo o političkim događajima i tragedijama. Kakvu percepciju dobija Beograd ako se sa juga izveštava samo o tragedijama, kakvi ljudi žive ovde?", pita Jovanović.

Postoji "ne samo politički, nego i ekonomski interes ljudi iz centrale da eksploatišu druge delove zemlje, gde mi moramo da radimo za njih ili da im dajemo ono što oni misle da im pripada", istakao je Jovanović, navodeći da ovde nije reč samo o "medijskoj uzurpaciji", već "uzurpaciji svega", i kao primer koji potvrđuje njegovu tezu naveo Niš kome su "uzeli aerodrom", a "velika je borba bila" i da taj grad sačuva međunarodni džez festival.

"Društvo koje se prema svojim periferijama ponaša na ovakav način, rizikuje da stvori periferiju koja je potpuno atrofirala ili da stvori ljude koji neće voleti Centar. A priča o regionalizaciji je priča u oblacima", rekao je Jovanović.

Dodao je zatim da na RTS "niko ne nasrće", kao i da ga niko ne kritikuje "zato što ga mrzi, već zato što svi želimo da bude bolji".

Na tribini je objašnjeno da je razlog pokretanja projekta i činjenica da je pravo na informisanje zagarantovano Ustavom i zakonima ove zemlje, da je definisano Zakonom o javnim medijskim servisima, te da "RTS mora ravnomerno, objektivno i nepristrasno da izveštava građane sa juga Srbije, i da je dužan da na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou koristi sve kapacitete, uključujući i dopisničku mrežu, u cilju ostvarivanja svih građana na ravnopravno informisanje".

Vojkan Ristić, dopisnik dnevnog lista "Danas" iz Vranja, kao jednu od najvećih zamerki Programskom savetu RTS-a istakao je problem termina i lošeg plasmana, jer mi "kulturno nasleđe rasipamo u dva sati noću, 'Trezor' u dva noću", što je, nako je naglasio, "užas".

"Moramo da napravimo regionalni servis i da se izborimo za činjenicu da ako Beograđani gledaju 'Beogradsku hroniku', mi od Bora do Preševa, od Zaječara do Trgovišta, gledamo 'Hroniku jugoistočne Srbije'. Moramo pričati o nečemu što je javni interes građana", rekao je Ristić.

Ristić je istakao da je decentralizacija, zapravo, "život", jer, kako je objasnio, podjednake probleme imaju ljudi u Boru, Zaječaru, Nišu, Bujanovcu ili Preševu.

"Mi ćemo ovde pričati, ali ako se to ne shvati u Programskom savetu RTS-a i kasnije ne dođe do upravničkog tima, imaćemo jako velike probleme, iako sam svestan da ne može sve da uđe u program Javnog servisa", poručio je Ristić.

Glavni i odgovorni urednik portala "Bujanovačke", Nikola Lazić, govoreći o stepenu (ne)zadovoljstva građana juga Srbije radom Javnog medijskog servisa, rekao je da "niko nije u potpunosti zadovoljan izveštavanjem medija, pa ni RTS-a", jer ljudi misle da je "baš njihov problem važan i da treba da dođe, ne do Dnevnika 2, već do Vučićevog kabineta".

"Poznajem donekle kako RTS funkcioniše iznutra i verujem da tu nema nekih pravih tema, ljudi prosto znaju šta smeju i šta ne smeju, postoji autocenzura… Sa druge strane, ovde se RTV Vranje predstavlja kao regionalni servis, a kada gledam ovu televiziju, što ne radim baš često, pitam se šta to znači regionalni servis. Više je servis političkih partija koje su na vlasti. Ne postoji bilo šta što ima veze sa javnim interesom", rekao je Lazić.

Danijel Gašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju rekao je da je istraživanje  pokazalo da vesti iz svih regiona, izuzev beogradskog, zajedno imaju manje vremena na Javnom medijskom servisu nego vesti iz sveta i "velike teme" kojima se mediji svakodnevno bave.

"Sve me ovo podseća na neku plemensku zajednicu, gde je prvi sin glavni i gde svi ostali moraju da slušaju šta on kaže, bez obzira što to nije pravedno", objasnio je Gašić.

Gašić je rekao da "Srbija boluje od bolesti centralizacije, a najgore je da mi toga nismo svesni", kao i da ste za "svaku sitnicu" koja vas okružuje u stanju neravnopravnosti ako niste u Beogradu, "ne čak ni u 'krugu dvojke', nego tamo negde u Beogradu na vodi", kako je objasnio.

"Prihvatamo tu ulogu potčinjenog, baš kao i da je sasvim normalno da Beograd, sa svojih milion i 600 hiljada stanovnika, ima više od 80 posto zastupljenosti u svemu, ne govorim samo o medijima. Govorim i o uticaju parlamenta, kulture, umetnosti", istakao je Gašić.

On se posebno osvrnuo na neravnopravan odnos novca koji u Beograd za potrebe Javnog medijskog servisa odlazi iz ovog dela zemlje, sa jedne strane, i "povratne vrednosti" koju građani iz Pčinjskog, Pirotskog, Jablaničkog, Nišavskog i Topličkog okruga dobijaju za uzvrat, sa druge.

"Kad govorimo o RTS-u imamo jedan parafiskalni namet. Država nas uči da ne plaćamo nešto za šta ne dobijamo adekvatnu povratnu vrednost. Znam da je pretplata mala i da Javni servis ima velike probleme sa finansiranjem, ali zašto da ja ne dobijem natrag adekvatnu vrednost za tih 82,5 miliona dinara koji svakog meseca sa juga Srbije odu RTS-u", istakao je Gašić.

Sve to, kako je rekao, mora da zabrine kolegijum i uređivački odbor RTS-a, i dodao da su i lokalne televizije postali "klonovi Javnog medijskog servisa koji se samo bave političarima".

Gašić je zaključio da su "decentralizacija, depolitizacija, profesionalizacija, modernizacija i optimizacija" ključne u poboljšanju kvaliteta usluga Javnog servisa.

"Ako ovih pet stvari do kraja primenimo, mi ćemo dobiti fenomenalan javni servis. Doslovno, ako kažemo decentralizacija i ako u Javnom servisu ima 30 ljudi, to moraju da budu ljudi iz 30 različitih delova Srbije", objasnio je predstavnik Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Facilitator Saveta Evrope za program romske zajednice, Dejan Bajramović, rekao je da RTS-u nedostaju emisije na jezicima manjina, ne samo na nacionalnoj frekvenciji, već i na regionalnim i lokalnim. Prema njegovim rečima, treba promeniti termine takvih emisija, ili stvoriti uslove da "RTS obuhvati ceo region, Pčinjski ili Jablanički, na primer", jer, kako je naglasio Bajramović, "imamo dosta materijala".

Tribini "Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?" prethodila je tročasovna ulična akcija koja je održana u centru Vranja, ispred zgrade Robne kuće.

Tatjana Đukić iz MRCN, koja je bila deo ove ulične akcije, istakla je da građani Vranja žele da teme koje se njih tiču budu zastupljenije na Javnom medijskom servisu, "s obzirom da građani juga Srbije odvajaju 82,5 miliona dinara svakog meseca za RTS, pa smatraju da treba malo više da se vide i čuju".

"Na uličnoj akciji koja je održana u centru Vranja prikupili smo više od 110 potpisa građana koji žele da RTS više obraća pažnju na njih i na njihov javni interes", rekla je Đukićeva za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS).

Prema njenim rečima, građani su takođe bili upućeni da potpišu pismo preporuke koje je izvedeno na osnovu monitoringa, mišljenja i stavova građana.

"Oni su imali priliku da upišu svoju preporuku i to potpišu i ubace u naše dizajnirano poštansko sanduče, a mi ćemo te preporuke zaista poslati Programskom savetu RTS-a, zatrpaćemo ih pismima kako bi oni primetili jug, a sve u cilju potpunijeg i boljeg informisanja građana ovog dela zemlje i ostvarivanja prava na informisanje", objasnila je Đukićeva.

Tribinom je moderirala Jovana Strahinić.

Pored navedenih panelista, i predstavnici Javnog medijskog servisa bili su pozvani da razgovaraju o ovoj temi, ali, kako je istakla moderatorka Jovana Strahinić, "nisu bili u prilici da dođu u Vranje".

Prva tribina sa ovom tematikom održana je 7. novembra u Nišu, šest dana kasnije u Pirotu, dok je poslednja zakazana za 27. novembar i održaće se u Leskovcu.

 

 

Svakog meseca sa juga Srbije RTS-u ode oko 82,5 miliona dinara

 

Medija reform centar Niš (MRCN), u saradnji sa Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu i Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, sproveo je istraživanje "Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?", na osnovu koga su kreirane preporuke za Programski savet RTS-a.

Preporuke se zasnivaju na monitoring koji je obuhvatio 735 priloga objavljenih od 1. do 31. jula 2018. godine u centralnoj informativnoj emisiji "Dnevnik 2" RTS-a 1 i u "Jutarnjem dnevniku" RTS-a 1, kao i na mišljenjima relevantnog broja građana i građanki o radu Javnog medijskog servisa u interesu građana juga Srbije.

Ovo su neki od najvažnijih zaključaka istraživanja:

·       43,5 posto južnjaka smatra da RTS ne prepoznaje šta je javni interes njihovog regiona;

·       38,9 posto južnjaka smatra da je jug na RTS-u vidljiv samo u političkim kampanjama i prilikom poseta zvaničnika;

·       42,8 posto ispitanika smatra da je jug nedovoljno vidljiv na RTS-u, a 18,4 posto da je potpuno nevidljiv;

·       39,5 posto građana juga Srbije smatra da RTS nedovoljno izveštava o temama van Beograda, dok 16,7 posto ispitanika smatra das u teme van prestonice potpuno zapostavljene;

·       4,4 posto građana juga smatra da se o decentralizaciji i ravnomernom regionalnom razvoju često govori na RTS-u.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

Pročitano 777 puta
Dušan Pešić