sreda, 01 septembar 2021 23:37

Bujanovac i Preševo: Dijaspora tokom leta "ostavlja" oko 20 miliona evra

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Zbog situacije sa pandemijom izazvanom koronavirusom i epidemiološkim merama u gotovo celom svetu, većina onih koji rade i žive u inostranstvu nije posetila Preševo i Bujanovac tokom 2020, pa je ova godina postavila rekorde kada je u pitanju boravak dijaspore u domovini. Zajedno sa time, procenjuje se da su tokom jula i avgusta utrošeni milioni evra, što je održalo privredu ovog regiona.

U nedostatku stranih ili državnih investicija, Bujanovac i Preševo, dve opštine u najjužnijem delu Srbije, ionaku slabu ekonomsku stabilnost čuvaju zahvaljujući dijaspori. Osim doznaka koje se šalju tokom cele godine, gastarbajteri ostavljaju velike sume novca u svojoj domovini, posebno tokom letnjih meseci.

 

A ovo leto je posebnije u odnosu na druga.

Bilo je posla skoro za sve. Restorani, kafići, saloni lepote, pijace i marketi bili su i više nego posećeni, dok je porast potrošača zabeležen i u taksi-službama, kod prodavaca građevinskog materijala, u buticima.

 

Može li se, međutim, pretpostaviti koliko su novca gastarbajteri ostavili u domovini tokom ovog leta?

Tačne brojke je teško odrediti zbog čestog gotovinskog plaćanja, ali ako se uzmu u obzir ekonomske aktivnosti zasnovane na uslugama koje se odvijaju tokom leta, onda se, uz neznatne korekcije, može doći do približnih cifara.

Agon Islami je koordinator u Kancelariji za ekonomski razvoj opštine Bujanovac. On je uradio istraživanje o količini novca koju je dijaspora potrošila tokom letnje sezone u dve pomenute južnosrpske opštine, a rezultate je podelio sa čitaocima portala Koalicija za transaprentnost juga Srbije (KTJS).

"Prema mojoj analizi, za jedno leto dijaspora ostavi oko 20 miliona evra u domovini. Moje istraživanje se zasniva na organizovanim svadbama i drugim porodičnim proslavama, pratećim aktivnostima vezanim za njih, izgradnji novih kuća ili njihovom renoviranju", kaže Islami.

 

Prema Islamiju, ovo su samo neki od segmenata u kojima se novac troši.

Ova cifra, kako kaže, ne uključuje sredstva potrošena na letovanjima u regionu, jer većina gastarbajtera deo odmora provodi, uglavnom, na albanskom i crnogorskom primorju.

 

Međutim, Islami – po zanimanju ekonomista – došao je do zaključka da veći profit, koji uključuje sredstva koje potroši dijaspora, imaju drugi delovi Srbije, ali i Severna Makedonija i Kosovo.

"Meso, voće i povrće koje se konzumira tokom svadbi i drugih proslava kupuje se u unutrašnjosti Srbije, uglavnom na području Leskovca. Piće dolazi iz Beograda, dok se odeća,obuća i nakit kupuju na Kosovu ili u Severnoj Makedoniji", objašnjava Islami.

 

On dodaje da dijaspora ima veliki potencijal u smislu ekonomskog razvoja, ali da se te mogućnosti ne koriste kako treba.

"Jedan od glavnih krivaca je sama država jer nema jasne razvojne politike prema onima koji bi uložili kapital, uključujući i dijasporu", zaključuje Islami.

Poznavalac ekonomskih prilika, Nedžat Behljuli, slaže se sa tezom da dijaspora tokom letnje sezone ostavlja veliki novac u opštinama južne Srbije.

 

Prema njegovim rečima, samo u opštini Bujanovac je tokom jula i avgusta bilo oko 15.000 gastarbajtera.

"Naša računica je prilično jednostavna. Svaki od njih, ako je potrošio minimalno 400 evra, onda se radi o šest miliona evra", tvrdi Behljuli.

 

Behljulji objašnjava koliko su naznačena sredstva važna za ovu opštinu.

"Ovaj iznos je polovina opštinskog budžeta. Zamislite kakvu ekonomsku infuziju predstavljaju ova sredstva", naglašava Behlulji.

 

Generalno, većina sredstava tokom letnje sezone troši se na organizovanje svadbi i drugih porodičnih proslava.

U Bujanovcu i Preševu tokom dva letnja meseca organizuje se na stotine svadbi i drugih zabava, u neki od brojnih restorana.

Rušit Ibrahimi vlasnik je dva restorana  u Bujanovcu – "Breta" i "Breta Palace". Ove sezone je dočekao goste u više od 50 proslava.

"Organizovali smo preko 50 svadbi, dok je prosečan broj učesnika takvog skupa oko 300 ljudi", kaže Ibrahimi.

 

Kaže da je ostao zadovoljan poslom tokom ove godine, koja je, prema njegovim rečima, barem nadoknadila neke gubitke iz prethodne, nastale tokom pandemije.

 

Ibrahimi takođe objašnjava prosečna sredstava koje organizator svadbe troši.

"Prosek za svadbu je oko 3.000 evra. Gostima su na raspolaganju salate, predjela, večera, slatkiši i neograničena količina pića", objašnjava Ibrahimi.

 

Ali, ova brojka je minimum koji je organizator potrošio za jednu takvu priliku. Ovo ne uključuje troškove za muziku koji se kreću od 2.000 do 7.000 evra, u zavisnosti od ugleda benda ili pevača.

Takođe, ogromne troškove predstavlja nakit za bračni par, pokloni i slični izdaci. Prema tome, procenjuje se da jedan prosečna svadba košta između 10.000 i 15.000 evra.

Vlasnik poslastičare "Kanita" u VelikomTrnovcu, Sehar Ebibi, već dugi niz godina brine o pripremi slatkiša za porodična okupljanja. I ove godine zajedno sa članovima porodice bio na raspolaganju za sve vrste proslava.

"Tokom ove sezone pripremili smo preko 30 torti za svadbe, dok u proseku jedna košta oko 150 evra", naglašava Ebibi.

 

Tvrdi da njegov rad zahteva posebnu pažnju, jer predstavlja simboliku jednog venčanja. Govoreći o poslu u svom lokalu, on kaže da se tokom jula i avgusta višestruko povećao.

"Zahtevi potrošača bili su razne vrste torti, baklave, tolumbe, sladoled...", zaključuje Ebibi.

Među mnogima koji su ove godine boravili u domovini je i Visar Džemailji iz Velikog Trnovca, koji već više od 15 godina živi i radi u Belgiji. Džemaili je sa suprugom i četvoro dece boravio pet nedelja u svom rodnom mestu.

Iako je tokom ovih godina uspeo da osnuje svoj biznis u Antverpenu, njegov rodni kraj predstavlja – svetinju.

Kada govori o novcu koji troši tokom odmora, kaže da to ne predstavlja problem u odnosu na lagodnost koju doživljava.

"Trošimo u zavisnosti od aktivnosti. Dešava se da na nedelju dana odemo i na albansku obalu", naglašava Džemaili.

 

Dodaje da deo vremena provodi na svadbama i zabavama.

"Ove godine pozvan sam na njih sedam. Ne radi se samo o potrošenim parama, već i ove organizacije same po sebi uzrokuju umor, ali kada vas neko pozove, na poziv se treba odazvati", tvrdi Džemaili.

 

Međutim, posebno se oseća srećnim kada je okružen starim društvom iz osnovne i srednje škole. Na kraju, Džemaili naglašava da tokom boravka u rodnom mestu troši 2.000-3.000 evra.

 

Inače, pretpostavlja se da u dijaspori živi oko 40.000 građana Bujanovca i Preševa. Ogromna većina gastarbajtera živi i radi u Švajcarskoj i Nemačkoj, ali takođe postoji značajan broj njih u Austriji, Belgiji, Holandiji, Francuskoj, skandinavskim zemljama, SAD-u, Kanadi, čak i Australiji.

Skoro svaka porodica koja živi u dijaspori izgradila je kuće u svom zavičaju, a poslednjih godina mnogi kupuju i stanove u zgradama.

U znak poštovanja "svojima u tuđini", opština Bujanovac poslednjih godina organizuje Dane dijaspore, dok je kao centralni datum označen 1. avgust. Tada se organizuju razni kulturni, sportski i zabavni događaji.

Krajem jula i početkom avgusta i u opštini Preševo organizuju se slične aktivnosti.

 

Ovaj tekst urađen je uz podršku Olof Palme International Center. Stavovi izneti u ovom tekstu ne moraju nužno odražavati stavove Olof Palme International Center.

Pročitano 88 puta

Koalicija za transparentnost juga Srbije

Partizanska 9a/9

17500 Vranje

Tel. 017/420-321

email: info@ktjs.rs