Slavica Cvetković

Slavica Cvetković

Slavica Cvetković (1967) je profesionalna novinarka od 1994. godine.

Radila je u Radio Vranju od 1992. godine.

Za 23 godine rada u Radio televiziji Vranje (RTV), potpisala je više od 700 autorskih emisija, kako radijskih tako i televizijskih. Reč je o serijalu emisija "Art prizma", "Karijere", "Čajanka u pet" i "Paleta vranjskih boja".

Izveštavala je tokom bombardovanja 1999, kao i 2000. godine iz Kopnene zone bezbednosti.

Godine 2002. osvojila je drugo mesto na Festivalu udruženih radio i TV stanica Srbije za emisiju "Antikvar minulih vremena".

Od decembra 2015. do oktobra 2016. godine realizovala je projekat "Kutak za kulturni trenutak" na Televiziji Info puls.

Od aprila 2016. do septembra 2017. godine radila je za nedeljnik "Vranjske", kao i za istoimeni portal (www.vranjske.co.rs).

Nakom gašenja nedeljnika "Vranjske", realizovala je serijal emisija iz kulture na Televiziji Vranjska plus.

Autor je momografije "Reči lete, zapisano ostaje".

Studirala je na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu, na smeru Socijalni rad i socijalna politika.

U međuvremenu je završila Norveško-dansku školu novinarstva, a pohađala je i treninge BBC-a.

Od januara 2019. radi za portal Koalicija za transparentnost juga Srbije (www.ktjs.rs).

 

Na adresu portala Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS) stigao je odgovor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kome između ostalog piše: Obaveštavamo vas da Sigurna kuća u Vranjskoj Banji  kao ni JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranju nemaju licencu nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Sigurna kuća u Vranjskoj Banji  kao ni JU Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite iz Vranju nemaju licencu Sigurna kuća).


„Planovi integriteta u institucijama sistema socijalne politike sa nadležnostima u slučajevima trgovine ljudskim bićima i u slučajevima partnerskog ili porodičnog nasilja
“, naziv je projekta koji je Romski centar za demokratiju (RCD) iz Bujanovca, zajedno sa dva neformalna partnera „Tri tačke“ iz Beograda i „Rime“ iz Zaječara, a uz podršku Fondacije „Trag“, realizovao tokom tri radna dana u Nišu.

Ovogodišnji završni ispit za maturante osnovnih škola u Srbiji, biće upamćen po „probijanju“ testa iz matematike, štrajku beogradske dece ispred ministarstva prosvete, ne podnošenju ostavke Mladena Šarčevića, resornog ministra i organizovanju protesta dece i roditelja u nekoliko gradova Srbije, tog, drugog ispitnog dana. Naime, kao što i „vrapci na grani znaju“ neko je iz jedne osnovne škole u Zemunu, „ukrao“ test iz matematike, rešio ga i dao jednom detetu, koje je poslalo taj isti, urađeni test drugoj deci, pa se on noći uoči polaganja, našao na Fejsbuku. Svršene osnovce su ujutru dočekali direktori škola i saopštili im da tog dana neće polagati test iz matematike, poželeli im sreću na kombinovanom i „tešili“ ih da će imati još jedan dan da dobro obnove gradivo iz matematike. Naizgled normalan pristup đacima, fino obrazloženje, jer i „lepa reč gvozdena vrata otvara“

U okviru realizacije seminara „Javne finansije pod lupom NVO“, Romski centar za demokratiju( RCD), planirao je da se uradi intervju o načinu finansiranja JKP „Komrad“. Početkom ovog meseca, tačnije 7. maja, pitanja je Koalicija za transparentnost juga Srbije (KTJS),uputila tadašnjem direktoru, Momiru Stojilkoviću (SNS), koji je na poslednjem zasedanju gradske Skupštine, 9. maja, razrešen dužnosti direktora „Komrada“, a na njegovo mesto je za vršioca dužnosti imenovan Zoran Dimitrijević (SNS).


Pretečom današnjeg JP „Urbanizam i izgradnja grada Vranja“ se smatra tehnička kancelarija okruga Vranjskog iz 1878. godine  koja je otvorena ubrzo nakon oslobođenja od Turaka.
Posle drugog svetskog rata „Zavod za urbanizam“ je radio pri opštini.  

sreda, 10 april 2019 20:46

Da li je sigurna Sigurna kuća


U poslednje tri godine na teritoriji grada Vranja, primetno je registrovanje velikog broja Nevladinih organizacija (NVO) ili udruženja, koja su bliska  vlasti i apliciraju na konkurse grada, gde im se odobrava pozamašna suma novca za realizaciju projekata.  Često ti projekti nisu transparentni, pa sami poreski obveznici i ne znaju za šta sve daju pare
.


Srbija je i po ekonomskom statusu podeljena na građane čiji su prihodi čak 9,7 puta veći od prihoda koji imaju najsiromašniji stanovnici zemlje, istaživanja su Zavoda za statistiku “Eurostat” i Republičkog zavoda za statistiku. To znači da je razlika između bogatih i siromašnih u Srbiji, pa samim tim i u gradovima zemlje, sve veća, te da takozvanu „klasnu“ sredinu čini sve uži sloj društva. Istraživanja “Eurostat”-a i Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da stanovništvo Srbije spada u red najsiromašnijih u Evropi
.

 

Narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nenad Mitrović iz Krševice, sela u Opštini Bujanovac, tužio je prošle godine vanbračnu ženu, Sanju Stojanović za smanjenje alimentacije, maloletnoj S.S iz Bujanovca. Reč je o još jednom u nizu sudskih procesa izmedju Mitrovića i Stojanovićeve, koji se vodi u Osnovnom javnom tužilaštvu u Bujanovcu.


Dani uoči trećeg protesta Vranjanaca „Jedan od pet miliona“, 7. i 8. februar, biće upamćeni po poseti predsednika Srbije Vranju, koji je baš u odavde započeo kampanju „Budućnost Srbije“. U javnosti se tih dana spekulisalo o tome da li je slučajno što Vučić baš iz Vranja počinje obilazak svih 29 okruga u Srbiji.