subota, 27 april 2019 15:23

Da li će Vranje biti prvi grad u Srbiji sa samofinansirajućim javnim preduzećem?

Napisao/la
Ocenite ovaj članak
(10 glasova)


Pretečom današnjeg JP „Urbanizam i izgradnja grada Vranja“ se smatra tehnička kancelarija okruga Vranjskog iz 1878. godine  koja je otvorena ubrzo nakon oslobođenja od Turaka.
Posle drugog svetskog rata „Zavod za urbanizam“ je radio pri opštini.  

Sedamdesetih godina je prerastao u Direkciju za urbanizam i komunalnu izgradnju opštine Vranje, a kasnije u Komitet za komunalne, stambene, urbanističke i imovinske poslove opštine Vranje. Juna 1988. godine opština Vranje osniva Društveno preduzeće „Zavod za urbanizam“ Vranje. 
Godine 1998. Odlukom opštine Zavod za urbanizam Vranje postaje Javno preduzeće „Zavod za urbanizam“ Vranje. Osnovano  je za potrebe izrade prostornih i urbanističkih planova kao i za vršenje nadzora i tehničkih prijema. Početkom ove godine, došlo je do restruktuiranja “Zavoda za urbanizam“, i odlukom Skupštine grada, formirano je JP „Urbanizam i izgradnja Vranja“. Za vršioca dužnosti direktora, na sednici Skupštine Grada, 25. januara, imenovan je Branimir Stojančić (SPS), diplomirani inženjer menadzmenta.

Restruktuiranje Zavoda za urbanizam u JP “Urbanizam za izgradnju”, nije politička, već stručna priča . U jednom trenutku se videlo da Grad nema mogućnosti da servisira određene stručne usluge koje su bile u nadležnosti “Direkcije”. Zakon o putevima i izmene određenih zakona, koje su u međuvremenu donete, ne mogu da onome ko je investitor  dozvole da bude i izvršilac. Otuda i potreba za osnivanjem ili preregistraciju “Zavoda za urbanizam” u “Urbanizam i izgradnju Vranja”. “Vodovod” ili neko drugo pravno lice koje angažuje izvršilac radova, nisu spojive delatnosti vezane za nadzor, upravljanje putevima, što je i uzrok restrukturiranja Zavoda u “Urbanizam i izgradnju”. Ideja je da ovo preduzeće bude samofinansirajuće i tako rastereti buzet Grada. Branimir Stojančić, v.d. direktora “Urbanizma i izgradnje Vranja”, kaže za portal Koalicija za transparentnost juga SrbijE (KTJS), da će preduzeće na čijem je čelu biti prvo samofinansirajuće u Srbiji, što mu dozvoljava Zakon o putevima.

KTJS: Da li je gašenje “Direkcije za izgradnju i razvoj Vranja”, 2017. godine, bio signal za restruktuiranje “Zavoda za urbanizam” i dodavanje reči i “izgradnja”

Stojančić: ”Da. Gašenje “Direkcije” je po mišljenju mnogih bio loš potez i trebalo je da se uradi transformacija, odnosno prerastanje “Direkcije” u JP “Urbanizam i izgradnju”. Mi smi nastali spajanjem stručnih poslova  “Urbanizma”, “Vodovoda” i “Parking servisa”.  Pored prostornog i urbanističkog planiranja i upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorizovanim putevima, koji su nakon gašenja “Direkcije” bili u nadležnosti “Vodovoda”, koji  kao izvođač radova  istovremeno  nije mogao da bude i upravljač radova na putevima, danas, JP”Urbanizam za igradnju Vranja” predstavlja jednu celinu koja može da “gazduje” putevima i da pruža stručnu pomoć vezanu za urbanističko planiranje i izgradnju”.

 

Znači lo to da je “Urbanizam za izgradnju” preuzeo određene poslove od ”Vodovoda” i “Parking servisa”?

“Od “Parking servisa smo preuzeli održavanje javne rasvete i nadzor nad javnom i dekorativnom rasvetom, a od “Vodovoda” smo preuzeli upravljanje opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima” kaže Stojančić..

Nad kojim trenutno kapitalnim investicijama “Urbanizam” vrši nadzor?

“To je Pozorište “Bora Stanković” gde se vrši nadzor od početka izgradnje, novi vrtić u naselju “Raška”, od početka izgradnje, i legalizacija osnovnih škola na celoj teritoriji grada, od čega “Urbanizam” dobija 2 procenta celokupne sume novca, po nadzoru”, pojašnjava trenutne aktivnosti “Urbanizma za igradnju”, v.d. direktora Branimir Stojančić.

 Koje su osnovne delatnosti “Urbanizma i izgradnje”?

“To su stručni poslovi urbanističkog planiranja i projektovanja i stručni poslovi u upravljanju opštinskim putevima i ulicama na teritoriji Grada Vranja, kao i komunalna delatnost od opšteg interesa, kao što je javno i dekorativno osvetljenje”, reči su našeg sagovornika.

 

Nesvakidašnje je da se jedno javno preduzeće ne finansira iz budzeta Grada. To je slučaj sa JP “Urbanizam i izgradnja Vranja”. Kako je to moguće?

“U godini osnivanja, “Urbanizam” se finansira delom od subvencija iz  budzeta,  vezanih za poslove koje obavlja u ime Grada, kao što su subvencije za javnu rasvetu. Mi ćemo da dobijemo iz budzeta Grada subvencije za održavanje javne rasvete, održavanje dekorativne rasvete i za upravljanje putevima. Na osnovu plana subvencionisanja iz budzeta Grada Vranja za ovu godinu predviđena su sredstva od 30 miliona dinara za nekadašnji “Zavod za urbanizam”.

 

 Zašto  se odlučilo za subvencije?

Zato što još uvek Skupština  nije usvojia odluke na osnovu kojih bi mogli sami da se finansiramo. Reč je o delu delatnosti koje su na neki način prebačene u JP”Urbanizam za izgradnju Vranja”. Reč je o poslovima vezanim za upravljanje putevima i održavanje javne rasvete. Preduzeće funkcioniše iz dve celine, urbanizam i izgradnja Grada. “Urbanizam” će nastaviti da radi izradu planova detaljne regulcije, izradu planova generalne regulacije, izradu urbanističkih planova nižeg reda i izradu projektno-tehničke dokumentacije, legalizaciju i nadzor.  Ovi poslovI mogu da se ne finansiraju iz budzeta, tako što vršimo uslugu Gradu i naplaćujemo”, kaže Stojančić.

 Da li je nekadašnji “Zavod za urbanizam” obavljao poslove i za druge opštine Pčinjskog okruga?

“Ne. Tek sada polako izlazimo iz tog okvira i počećemo da radimo poslove iz ovog dela za opštine, Vladičin Han, Surdulica i druge gradove Srbije, uključujući i prestonicu”, nastavlja priču o planovima, prvi čovek “Urbanizma i izgradnje.

Iz kog dela “kolača” budzeta se za “Urbanizam i izgradnju”izdvajaju određena sredstva?

“Trenutno iz dela  tehničke i arhitektonske usluge Grada”, jasan je Stojančić..

Može li se napraviti paralela između budzetskog finansiranja “Direkcije za izgradnju i razvoj Vranja” i “Urbanizma za izgradnju Grada”, s obzirom da je sadašnje preduzeće na čijem ste Vi čelu, u neku ruku pandam “Direkciji”?

“Paralela se može praviti tek naredne godine. Onog momenta kada je ugašena “Direkcija”, poništene su i odluke na osnovu kojih se “Direkcija” finansirala. Ukoliko sledeće godine nama pripadne komunalni program što je izvesno, “Urbanizam” bi imao investitorsku funkciju i mi se nećemo finansirati iz budzeta Grada, već ćemo se samofinansirati”, pojašnjava naš sagovornik.

Kako je to moguće?

“Tako što je vrednost komunalnog programa negde oko 600 miliona dinara. Sada Grad raspisuje konkurs za javnu nabavku, vrši invenstitorsku funkciju, a mi vršimo samo nadzor. Naredne godine, bi “Urbanizam” kao invenstitor mogao da dopunjuje budzet. Na sledećoj sednici Skupštine treba da budu usvojene četiri odluke vezane za naknadu koju ćemo mi da naplaćujemo. Prosto rečeno, zauzeće svih javnih površina, ulica i trotoara a naplaćuje se pripada “Urbanizmu” kao prihod. Reč je o bilbordima, oglasnim panoima, zauzeću u vidu kioska, potom sve što je na šetalištu, a reklamni pano je, pripada nama kao izvor prihoda”, kaže v.d. direktora.

 

S obzirom da je JP “Urbanizam za izgradnju grada Vranja” osnovano početkom ove godine, po kom planu i programu radite?

“Do sledeće sednice Skupštine, mi radimo po planu i programu JP “Zavod za urbanizam”. Već u maju mesecu će doći do izmene plana i programa preduzeća “Urbanizam i izgradnja grada Vranja”. Za ovu godinu je Grad za “Zavod za urbanizam” predvideo 30 miliona dinara subvencija iz budzeta. Mišljenja smo da bi na osnovu određenih naknada i prihoda koje možemo samostalno da ostvarimo, do kraja godine  sami mogli da ostvarimo prihod od 70 miliona dinara. Preciznije, 40 miliona bi mogli sami da prihodujemo a 30 miliona bi bile subvencije iz budzeta”, reči su Stojančića.

Koje programe je Gradsko veće usvojilo a odnose se na “Urbanizam i izgradnju”?

“Potpisali smo nekoliko značajnih planova. Jedan se odnosi na Zonu i iznosi 14 miliona.  Grad treba da nam uplati te pare. Zavod je izradio i program postavljanja manjih montažnih objekata, koji vredi oko 10 miliona dinara. Ovde bih da se vratim na upravljanje putevima. Grad raspisuje tender za rekonstrukciju ulice. Šta god da se desi na ulici tokom radova, mi nismo odgovorni kao upravljači puteva, već Grad”, pojašnjava Branimir Stojančić.

Kada kažete putevi, na koje sve saobraćajnice mislite, a vezujete se za Zakon o putevima?

“To su sve saobraćajnice u Gradu, osim ulica “Partizanski put” i “Kraljevića Marka”. Nad svim ostalim saobraćajnicama, mi vršimo nadzor, održavamo ih i naplaćujemo naknade za korišćenje. “Urbanizam za igradnju Vranja” će biti prvo preduzeće u Srbiji koje će naplaćivati naknadu za prekomerno korišćenje puteva. To Zakon o putevima dozvoljava, a u ni jednom gradu se se ne ralizuje. Sva preduzeća čija je delatnost upravljanje putevima, ne želi da naplaćuje prekomerno korišćenje saobraćajnica, tako da ćemo mi  biti prvi koji ćemo na sledećoj sednici Gradskog veća predložiti naknadu za prekomerno korišćenje puteva”, kaže Stojančić i pojašnjava od koga će “Urbanizam” sve to naplaćivati:

Od svih prevoznika koji u svom obavljanu poslova imaju 50 posto korišćenja teških kamiona”.

 Kako mislite da to izvedete?

“Svaki autoprevoznik je registrovan, zna se kolika je tonaža kamiona, zna se koliko je prazan ili pun, utvrđuje se frekventnost ulice i na osnovu toga se naplaćuje prekomerno korišćenje puta. Verujem da će nakon nas, sva slična preduzeća praktikovati ovakav način prihoda”, siguran je Stojančić.

 Zvuči ambiciozno. Ipak, šta je bila vaša ideja vodilja za ovakav vid prihodovanja, osim Zakona o putevima?

“Imamo “Geoks”, “Ditru”, “Alfu”, “Jumko”, “Simpo”.  Ima invenstitora koji grade u Vranju. Svi žele dobre puteve. Voze teške kamione, kroz centar grada. Ne poštuju propise vezane za plavu zonu, a postoji Odluka o plavoj zoni gde je zabranjeno kretanje teških vozila”, reči su našeg sagovornika .

Ko će za ovakve primere određivati cenu kretanja u plavoj zoni?

“Mi smo odredili cene. Svako vozilo koje prekomerno koristi saobraćajnice, moraće da plati 5.000 dinara. Ono što hoću da istaknem je da vršimo kontrolu ulaska vozila u pešačku zonu. Mogu da primetim da ni Saobraćajna a ni Komunalna policija ne rade dobro svoj posao. Imali smo akciju u okviru ovoga. U toku dana registrovali smo sedam vozila koja su “ušla” u pešačku zonu, a kazna za to je od 5 do 10 hiljada dinara. Kada bi se sada pojavio komunalni  inspektor u centru grada mogao bi da naplati kazne u iznosu od 50 hiljada dinara, ali to niko ne kontroliše”objašnjava Branimir Stojančić.

Šta se trenutno radite kada su saobraćajnice u pitanju?

“Obavljeno je obeležavanje plave i pešačke zone na teritoriji grada, radi se na obeležavanju  horizontalne i vertikalne signalizacije a krenuće se sa naplatom stajališta za taksi vozila. Svaki vlasnik koji ima 10 vozila, plaćaće 3.600 dinara, mesečno, a registrovano je  nekoliko taksi kuća. To se do sada nije naplaćivalo”, kaže v.d. direktora o trenutnim i aktivnostima koje su u planu.

 

 U kakvom je stanju bilo preduzeće,  kada ste imenovovani za v.d. direktora “Urbanizma i izgradnju” kada je reč o finansijama?

“Ukupni prihodi  ostvareni u toku 2018. godine iznose 18.062.211 dinara.Ostvareni prihodi se odnose na prihode od izrade planskih dokumenata, tehničkih pregleda, kao i vršenja nadzora objekata, dok rashodi ostvareni u  toku 2018. godine iznose ukupno 18.022.138 dinara. Iz navedenih iznosa  vidi se da je  JP “Zavod za urbanizam” u  2018. godini ostvario pozitivan finansijski rezultat u iznosu od 40.072,74  dinara. Uprkos pozitivnom finansijskom poslovanju, Zavod nije imao neke velike invensticije, već je ta suma trošena za isplatu zarada zaposlenima. Ta suma od 18.062.211 dinara je iz budzeta Grada. Sam Zavod nije konkurisao ni za jedan tender niti su radili kako bi sami ostvarili prihod, već su se finansirali iz budzeta Grada, ali sami su krivi za to”, podaci su koje za KTJS, iznosi Stojančić..

Kolika su primanja zaposlenih, ako su prihode ostvarivali isključivo iz budzeta Grada?

“Najmanja u odnosu na sva javna preduzeća i ustanove. Na primer, master arhitekta, urbanista i planer u preduzeću ima zaradu na nivou sekretarice u nekom javnom preduzeću, a direktor  ima platu kao referent u nekom javnom preduzeću”, kaže Stojančić.

Koji su Vaši planovi za ovu godinu?

“U narednom periodu planiramo da JP “Urbanizam i izgradnja” bude jedna zdrava firma, da se vrati u rang bivše “Direkcije za izgradnju i razvoj grada” bez “Parking servisa”, i ja se nadam da ćemo krajem maja predstaviti jedan obiman plan i program rada za ovu godinu sa projekcijama za 2020. Naš krajnji cilj je da naredne godine “Urbanizam za izgradnju grada Vranja” posluje  totalno mimo budzeta Grada, a da plate zaposlenih budu na nivou zarada u Gradskoj upravi. Do kraja godine učestvovaćemo na tenderima Grada, a ono što sada očekujemo je da vršimo nadzor nad rekonstrukcijom ulice “Bore Stankovića”, a pre toga smo vršili nadzor u postupku izdavanja građevinske dozvole za izgradnju stadiona “Dinamo” i pijacu “Tekija, kaže Stojančić.

 

 

Da li Vi na ovaj način činite uslugu Gradu, kada je reč o budzetu?

“Naravno. Maksimalno rasterećujemo budzet koji je opredeljen za “Urbanizam” putem subvencija”, završava Branimir Stojančić, v.d. direktora JP “Urbanizam I izgradnja Vranja”.

Pročitano 289 puta